16. Međunarodni festival organskih proizvoda BIOFEST 2020.

0
243

Ovogodišnji 16. Međunarodni festival organskih proizvoda Biofest 2020, organizovan 7. i 8. oktobra bio je u znaku jubileja: 30 godina od osnivanja Udruženja TERRA’S kao programskog sektora Otvorenog univerziteta Subotica i početka razvoja organske proizvodnje u našoj zemlji, ali i regionu, te dve decenije od usvajanja prvog Zakona o organskoj proizvodnji u Srbiji. Manifestaciju su organizovali TERRA’S i Otvoreni univerzitet Subotica uz pokroviteljstvo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Grada Subotice, a uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, Organic Control System, Eco Fenix B Tim i Agencije Panonreg. Prijatelji Biofesta su: Zdravologija, GEA Organic, Bioteka, zatim bio-farme: „VOZAR“, „Sabolč Tružinski“, „Šokšić“, „Mamužić“, „Farago“, „Čikoš“ i Hemijsko-tehnološka škola. Medijska podrška: VTV Subotica, Yu eco rtv i www.subotica.info.

Izložba organskih proizvoda i fotografija – 7. i 8. oktobar 2020. godine

Zbog situacije sa virusom COVID-19 program je bio redukovan, ali sadržajan, a aktivnosti su realizovane u skladu sa preporukama predviđenim u pandemiji. Akcenat je dat na dvodnevnoj izuzetno posećenoj prodajnoj izložbi na kojoj se predstavilo desetak organskih proizvođača voća, povrća, jaja, testenine, brašna i humusa. Većina izlagača su članovi Zadruge poljoprivrednih proizvođača organske hrane “Panonija organika”. Zbog pandemije, nisu prisustvovali poljoprivrednici, već su angažovane stručne osobe koje su informisale i edukovale posetioce o značaju konzumiranja organske hrane. Takođe, su ih upoznali sa znakom, odnosno sertifikatom koji garantuje da je u pitanju ovaj vid proizvodnje. Potencijalnim kupcima deljeni su informativni lifleti sa kontakt podacima u cilju nabavke organskih proizvoda od farmera i prerađivača iz Vojvodine.

Ambijent je upotpunjen izložbom fotografija povodom jubilarnih 30 godina od osnivanja TERRA’S-a i početka razvoja organske proizvodnje u našoj zemlji, ali i regionu, te dve decenije od usvajanja prvog Zakona o organskoj proizvodnji u Srbiji. Kada se steknu uslovi, a nadati se narednog BIOFEST-a, biće upriličena i dodela priznanja najzaslužnijim pojedincima i kolektivima.

Izložba je bila prodajnog karaktera, te su posetioci mogli da nabave organske proizvode po pristupačnim cenama. Više od 20 kg raznog organskog povrća i ostalih proizvoda sa izložbe, Udruženje TERRA’S je i ove godine doniralo u humanitarne svrhe.

U okviru 15. Biofesta, na izložbi organskih proizvoda predstavili su se sledeći  izlagači:

  1. Bio – farma „Vozar“ Kisač – povrće
  2. Bio – farma „Mamužić“ Ljutovo – organsko brašno, seme, mekinje i sl.
  3. Bio-farma „Čikoš“ Totovo selo – povrće
  4. Poljoprivredno gazdinstvo Dravai Geze, “Family Biofarm” Kelebija – povrće
  5. Poljoprivredno društvo Dušanke Dukić – distributer „Zdravo dobro“ doo Zrenjanin – jabuke i sok
  6. Poljoprivredno gazdinstvo Sabolča Tružinskog, Bačka Topola – testenina
  7. Poljoprivredno gazdinstvo Dolovac, Futog – jabuke
  8. Poljoprivredno gazdinstvo Stevan Čović, Ljutovo – jaja
  9. Firma Eko dar, đubriva i supstrati za organsku proizvodnju, Apatin

I Panel diskusija: Javna rasprava na Nacrt „Akcionog plana razvoja organske proizvodnje na teritoriji Vojvodine od 2020. do 2025. godine“ – 7. oktobar 2020. godine

Prvog dana, 7. oktobra 2020. godine, održana je Javna rasprava na Nacrt „Akcionog plana razvoja organske proizvodnje na teritoriji Vojvodine od 2020. do 2025. godine“ – predstavljeni su rezultati anketnog istraživanja organskih proizvođača. Uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo na ovom dokumentu radi Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, u saradnji sa Udruženjem “TERRA’S” i Otvorenim univerzitetom Subotica, a sve u cilju unapređenja mera kojima bi se ubrzao razvoj organske poljoprivrede u pokrajini.

Kao jedan od autora, Nenad Novaković, direktor OCS-a je govorio o razvoju oblasti kontrole i sertifijacije u Srbiji navodeći primer rada prve nacionalne sertifikacione kuće kojom rukovodi od osnivanja 2003. godine. Osvrnuo se na značaj informisanosti i edukacije, te sugerisao svima koji prelaze na ovaj vid proizvodnje da iskoriste svaku mogućnost i pohađaju različite seminare što će im olakšati prve korake, koji su i najteži.

Na ovo se nadovezala, Snježana Mitrović, projekt menadžer Otvorenog univerziteta Subotica koja je radeći na dokumentu, iznela podatke anketnog istraživanja po kojem njih oko 85% nije menjalo kuću za kontrolu i sertifikaciju, a više od 71% ispitanika im je za saradnju dalo najvišu ocenu 5. Svi anketirani su odgovorili da su svesni toga da bavljenjem organskom poljoprivredom utiče na očuvanje zdravlja ljudi i životne sredine, što je bilo i očekivano, jer je kao motivaciju za prelazak na ovaj vid proizvodnje čak njih 90% navelo brigu za zdravlje i životnu sredinu. Ohrabruje podatak da je od anketiranih njih 36% su žene koje su nosioci gazdinstva ili vlasnice preduzetničkih preduzeća. Što se tiče obrazovanja, više od polovine ih je sa srednjom stručnom spremom, ali nije zanemarljiv ni broj od 20 onih koji su sa fakultetskom diplomom (oko 38%) što je dobro, imajući u vidu značaj edukacije pri prelasku na organsku proizvodnju. Ne iznenađuje činjenica da je skoro 88% organske proizvodnje zasnovano na površini do 10 hektara, koja je raznovrsna i skoro sve je zastupljeno.

Osim sprovođenja anketnog istraživanja, stručni tim Otvorenog univerziteta Subotica, analizirao je i ulogu udruženja i njihovu saradnju sa pokrajinom. Civilni sektor je imao presudnu ulogu u širenju i razvoju organske proizvodnje u Srbiji, pa tako i u Vojvodini odakle je sve počelo.  Trenutno je aktivno desetak udruženja koja se prvenstveno bave edukacijom, informisanjem organskih proizvođača, ali i njihovim povezivanjem sa distributerima i pomoć u plasmanu proizvoda. I većina ih je aktivna samo na lokalnom nivou i konstantno se suočavaju sa izazovima u očuvanju sopstvenih kapaciteta odnosno održivosti. Nepostojanje posebnih programa podrške od strane svih, sem sa pokrajinskog nivoa, u oblasti organske proizvodnje namenjenih civilnim organizacijama koje rade u ovoj oblasti, dovode ih u opasnu pretnju daljeg opstanka. Sa druge strane, programi koje pruža država za funkcionisanje organizacija za zaštitu potrošača može predstavljati dobar primer i na pokrajinskom nivou. U oba slučaja bi se morali dobro utvrditi uslovi i definisati kriterijumi da bi se izbegle nedoumice koja udruženja bi mogla da konkurišu, mišljenja je Snježana Mitrović.

Ovo su samo neki od rezultata anketnog istraživanja koji će se naći u Akcionom planu razvoja organske poljoprivredne proizvodnje na teritoriji AP Vojvodina u periodu od 2020. do 2025, a koji će kompletno biti na javnom uvidu do kraja godine.

II Panel diskusija: „Razvoj ili stagnacija organske proizvodnje u regionu – 30 Terrasovih koraka na na organskom putu Srbije“ – 8. oktobar 2020. godine

Kao i kod većine manifestacija, deo programa je premešten na Internet. Onlajn konferenciju na temu: „Razvoj ili stagnacija organske proizvodnje u regionu – 30 Terrasovih koraka na organskom putu Srbije“ organizovana je 8. oktobra preko ZOOM aplikacije. Osim iz Srbije, eminentni stručnjaci i poznavaoci stanja organske poljoprivrede iz Hrvatske, Severne Makedonije, Slovenije, Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, izneli su svoje ocene, zapažanja i mogućnosti za dalji razvoj ovog vida proizvodnje u regionu.

U skladu sa temom konferencije, Jelena Milić, iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije je mišljenja da naša zemlja ne stagnira već je na putu razvoja što pokazuje poslednji godišnji rast površina pod organskom proizvodnjom od 10,4%. Najviše je proizvedeno voća i žitarica, od čega prednjače jabuke i maline, odnosno pšenica i kukuruz. I organsko stočarstvo koje je veoma zahtevno, beleži povećanje, posebno u pčelarstvu, čak 225% i živinarstvu 165%. I broj organskih proizvođača beleži rast u 2019. Godini: 6.261 od kojih su 5.727 kooperanti, odnosno u pitanju je grupna sertifikacija. I izvoz organskih proizvoda je porastao sa 27 na 29,7 miliona evra i najviše je završavao na tržištu Evropske unije. U 2020. godini licence je dobilo 6 kuća za kontrolu i sertifikaciju, od kojih su dve i na listi kontrolnih tela koja priznaju Evropska komisija. Na kraju je ukazala i na nastojanja da se poboljša situacija sa listama sredstava za zaštitu i ishranu bilja, pa je ove godine formirana posebna komisija u Upravi za zaštitu bilja. Usvojen je i novi Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje, koji je konačno regulisao i sektor proizvodnje vina.

U ime Pokrajiskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, govorila je podsekretarka, Ljiljana Andrić, koja je na početku istakla značaj izrade Akcionog plana razvoja organske poljoprivrede u Vojvodini koji će u narednih pet godina biti smernica za brži razvoj ovog vida proizvodnje. Podsetila je na 2016. godinu kada su po prvi put bili raspisani konkursi kojima su se sufinansirali troškovi kontrole i sertifikacije, a 2018. kod nabavke priključne mehanizacije. Naravno, organski proizvođači imaju mogućnost učešća i u drugim programima kojima pokrajina podržava poljoprivredne proizvođače i prerađivače. Skrenula je pažnju i na potrebu veće saradnje od lokala, preko pokrajine do državnog nivoa na obezbeđivanju podrške organskim poljoprivrednicima kod zakupa državnog zemljiša na najmanje 10, a najviše 30 godina što bi im obezbedilo određenu sigurnost imajući u vidu specifičnosti perioda konverzije.

Na trodecenijski razvoj organske poljoprivrede osvrnuo se, Nenad Novaković, direktor Organic Control Systema, jednog od utemeljivača ovog vida proizvodnje, ne samo u Srbiji, već i u regionu. Učestvovao je u izradi zakonske regulative i kao dobar poznavalac prilika, ukazao da su godine razvoja bile izuzetno turbulentne i da je uspeh što se uopšte ide napred. Prisetio se mnogobrojnih Terrasovih aktivnosti, ali je izdvojio uspostavljanje saradnje sa zdravstvenim i ustanovama poput dečjih vrtića. Ideje su realizovane, ali nisu zaživele niti se održale. A moralo bi se upravo istraživati i raditi na povezivanju zdravstvenog stanja sa organskom hranom, te na edukaciji najmlađih. S obzirom na renomirane stručnjake koji su bili uključeni u rad Terrasa, ne čudi podatak što su podstakli resorno ministarstvo i pre dve decenije zajedno izradili prvi zakon kojim se regulisala ova oblast, pa organizovanje IFOAM konferencije na kojoj su učesnici bili iz 20-tak zemlja. Tako ne iznenađuje njihova inicijativa da se formira prva nacionalna sertifikaciona kuća OCS, koja je aktivna ne samo u Srbiji, već i Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, a u Republici Srpskoj je otvorena kancelarija.

Međutim, Novaković, je zaključio da su rezultati, ipak, skromni u celom regionu, te je zapitao šta je cilj svima onim akoji su već tri decenije u ovoj oblasti: jedan proizvođač sa 50 hiljada hektara ili 10-20 manjih? Zašto se samo govori o procentu i površinama, a ne povezuje organska proizvodnja sa uticajem na zdravlje ljudi i životnu sredinu? Samokritično kaže da se pokušavalo, ali se nije uspelo u celu ovu priču više uključiti ekolozi, zdravstvo, nauka, sociolozo, filozofi… Organska je ostala u sektoru poljoprivrede, rasta površina, veće cene i profita, neshvatajući da je to, po njegovom mišljenju, mnogo ozbiljniji i veći sistem. Stoga je predložio da se ubuduće organska proizvodnja predstvalja mnogo šire, te da se podstakne povezivanje različitih ministarstava.

Ovo je podržala i Dragana Zec, iz Odjeljenje za biljnu proizvodnju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske koja je konstatovala rast organske proizvodnje, između ostalog i zahvaljujući određenim merama u proteklih više od deset godina: sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije, zatim podsticaji po jedinici površine i za gralo stoke, što je rezultiralo i osnivanjem prve organske stočarske farme u Republici Srpskoj. Međutim, napredak se beleži tek u pslednje tri godine. Tako je 2017. bilo oko 240 ha, naredne 300 ha, a 2019. duplo više, čak 600 ha organskih površina. I broj proizvođača se sa 20-tak povećao na više od stotinu, kao i izvoz organskih proizvoda: sa 2,5 miliona evra 2018. na više od 4 miliona evra prošle godine. Dragana Zec, je izvestila i da posvećuju pažnju edukaciji potrošača, ali i usklađivanju zakonske regulative sa standardima EU.

Sejad Herceg, predsednik Saveza udruženja organskih proizvođača “Organsko” Federacija BiH je pohvalio napredak u Republici Srpskoj koja je usvojila znak za organski proizvod kojeg na nivou federacije još nema. Izrazio je nadu da će se doći do zajedničkog obeležja po kojem će biti prepoznatljivi na tržištu. Takođe, je mišljenja da bez jače podrške od strane države nema većeg napretka ne samo u organskoj, već uopšte u poljoprivredi. Predlaže da se formiraju razvojni resursni centri koji bi svojim svakodnevnim aktivnostima podsticali napredak ovog vida proizvodnje. Istakao je i značaj uključivanja porodice, kao što je kod njega slučaj, i smatra da je za organsku proizvodnju istovetno važan mali, ali i veliki proizvođač. Trenutno država sufinansira samo troškove sertifikacije u visini od 70%, pa je još jednom naglasio da bez državne podrške ne samo poljoprivrednika, već i njihovih udruženja, nema napretka.

Govoreći o stanju u organskoj proizvodnji u Severnoj Makedoniji, Goran Angelovski, izvršni direktor Federacije organskih proizvođača Makedonije, je rekao da ni kod njih nema nekog većeg napretka, ali se vidi promena u strukturi proizvođača. Sve su više zainteresovane veće firme koje prvo istražuju tržište, informišu se i edukuju, pa tek onda ulaze u proizvodnju, pa i preradu i distribuciju. Evidentno je da su se “prebolile dečje bolesti” i da se lakše dolazi do informacija, preparati su dostupni, sticanje znanja je omogućio i razvoj interneta, ali mali proizvođači teško opstaju i pored subvencija koje su im na raspolaganju.

O situaciji u Sloveniji govorio je, Boris Potočar, iz Instituta ekološke raznovrsnosti i održivog razvoja EKOSEMENA. Naveo je da raste svest o značaju kvaliteta hrane  i u poslednjih desetak godina sve je više organskih proizvoda u velikim trgovinskim lancima, među kojima je dosta domaće proizvodnje. Slovenija prednjači u organskom stočarstvu i može da podmiri svoje potrebe u goveđem mesu. Stoga ne čudi podatak da su skoro 80%  od ukupnih serifikovanih površina livade i pašnjaci. I udeo domaćinstava koji su u organskoj proizvodnji značajno raste i u poslednjih deset godina beleži se povećanje sa 2,9 na 5,4%.

Najveći razvoj u regionu je doživela Hrvatska o čemu je govorila Sonja Karoglan Todorović,

direktorica Ekološkog instituta “Ecologica”. Rast ekološke proizvodnje na poljoprivrednim površinama je zabeležen sa 1% 2009. na više od 7% 2019. godine. Prema poslednjim podacima to je oko 110 hiljada hektara od čega su polovina oranice, 40% livade i pašnjaci, a 10% vinogradi, maslenici i voćnjaci. Za poslednjih sedam godina sa oko hiljadu, broj poljoprivrednih gazdinstava je povećan na više od 5.200. Glavni razlog ovog “organskog buma” jesu podsticaji koji trenutno iznose oko 290 evra po hektaru za oranice, 500 evra za povrće, 730 evra za višegodišnje zasade i 260 evra po hektaru za livade. Pojedine županije, takođe, subvencionišu za troškove marketinga, nastupa na samovima, za kontrolu i sertifikaciju i sliče mere. Drugi razlog ovako velikom razvoju organske proizvodnje je i taj što su prilikom konkurisanja za mere ruralnog razvoja eko-proizvođači dobijali dodatne bodove za investicije kao što su podizanje objekata, nabavka mehanizacije itd.

Međutim, ovo su brojke, istakla je Sonja Karoglan Todorović, ali kada se pogleda tržište, malo je prerade, većina robe je iz uvoza, a izvozi se nešto malo eko-vina i lekovitog bilja. Ima dosta slučajeva da se npr. bave konvecionalnim stočarstvom, a uzimaju podsticaje za livade i pašnjake koje su prijavili u organskoj proizvodnji. I dalje se viđaju jedni te isti mali proizvođači koji su iz ubeđenja prešli na rad po ekološkim principima. Tako da se postavlja pitanje da li je ovo pravi put za razvoj ovog vida proizvodnje koji je mnogo više od privredne grane?

Na zajedničke pionirske korake koji su u organskoj poljoprivredi učinjeni pre više od dve decenije u regionu, govorio je dr Darko Znaor, nezavisni ekspert za održivu i ekološku poljoprivredu. Mišljenja je da je dosta urađeno, načinjen veliki pomak, ali je malo onih koji rade “od srca”. Ova pandemija sa korona virusom je donela i nešto dobro, a to je da su se ljudi okrenuli organskoj hrane i počeli razmišljati šta jedu. Povećala se i dostava preko Interneta što su iskoristili i organski poljoprivrednici. Radeći u regionu, ali i širom sveta, dr Znaor je zapazio dve bitne stvari. Prvo su stvarni, ali prikriveni troškovi u poljoprivredi, kao što su uništavanje prirodnih resursa, degradacija ekosistema i uticaj na ljudsko zdravlje. Istakao je da su mnogobrojne studije dokazale da organska proizvodnja daje bolje rezultate na sledeće parametre: zaposlenost, brutonacionalni dohodak i zdravlje ljudi, a razlog je smanjenje zagađenja i kvalitet hrane. Drugo što je primetio jeste trend u jednom delu Evrope u državama poput Austrije, Švedske, Češke ili Estonije koje sve više streme celokupnom ili barem u 50% prelasku poljoprivrede na organsku. U skladu sa tim dr Znaor i Sonja Karoglan Todorović su izradili „Program razvoja ekološke poljoprivrede u Zagrebačkoj županiji do 2030 – akcijski plan“, kojim se želi postati vodeća “zelena županija”, koja svoj razvoj temelji na ekološkoj i inovativnoj poljoprivredi.

Opšta ocena učesnika ove onlajn konferencije je da se u regionu organska proizvodnja razvija, ali ne željenom brzinom, te da nisu iskorišćene sve mogućnosti na čemu se mora više raditi.

                               Medijska arhiva 16. BIOFEST 2020.

Kao i prethodnih godina, događaj su podržali mediji u kojima je predstavljena, a posetiocima deljena brošura štampana povodom 30 godina od odnivanja Udruženja TERRA’S.

 

  • https://www.subotica.com/vesti/poceo-festival-organske-proizvodnje-biofest-id39121.html
  • https://www.subotica.com/vesti/biofest-ove-godine-u-skracenoj-formi-organizatori-zele-odrzati-kontinuitet-id39107.html
  • https://www.subotica.info/2020/10/04/poziv-na-konferenciju-razvoj-ili-stagnacija-organske-proizvodnje-u-regionu
  • https://terras.org.rs/skracen-16-biofest-ali-je-vazan-kontinuitet/
  • https://www.poljosfera.rs/agrosfera/agro-teme/organska-proizvodnja-i-ekologija/biofest-medjunarodni-festival-organskih-proizvoda-7-i-8-oktobra/
  • https://www.novosti.rs/srbija/vesti/924174/biofest-donosi-zdravu-hranu-subotici-odrzava-festival-organske-proizvodnje
  • http://www.tvsubotica.com/index.php?c=vest&vestid=9654&slider=off&lg=sr
  • https://www.youtube.com/watch?v=EXq83tCyfZ8&list=PLW8l7rX2YaXlx65FVKRCW61JSvdMl9Soh&index=4&t=1334s
  • https://yueco.rs/info-blok-07-10-2020/
  • https://yueco.rs/info-blok-06-10-2020/
  • http://gradsubotica.co.rs/biofest-donosi-zdravu-hranu/
  • http://www.super-info.rs/gradsketeme.html

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo Vas upišite Vaše ime ovde