За десет најбољих пројеката за развој органске производње подршка од 5 милиона динара

0
178

Чекови са подршком од по пола милиона динара уручени су за 10 најбољих пројеката за развој органске производње у Србији који су изабрани на 10. јубиларном NLB KomBank Organic конкурсу, а министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић изјавио је да је органска производња један од најсветлијих делова српске пољопривреде.

Недимовић, који је присуствовао свечаном проглашењу и додели награда победницима поменутог конкурса, навео је да је садашњи извоз у тој области од 40 милиона евра скоро десет пута већи него пре 10 година.

У конкуренцији 83 пројекта органске производње победници иза чијих развојних планова је стао стручни жири су Аднан Тандир, Ана Чупић, Катарина Милосављевић, Милена Васић, Миленко Доловац, Павле Ђорђевић, Радан Муњић, Стефан Петровић, Звонимир Ристић и социјално предузеће Раданска ружа.

Министар Недимовић је истакао да је сада у Србији органска производња на 22 хиљаду хектара а пре деценију је то било до 5.000 хектара. „Променила се свест, начин живота. Друштво је богатије, а купци органских производа морају да имају мало више новца. У органској производњи постали смо учитељи Републици Српској, а интересују се и из Албаније за трансфер знања“, рекао је Недимовић. Честитке победницима Недимовић је кроз „хвала вам што постојите“ а истакао је труд стручног жирија, професора и банака.

Председник Извршног одбора Комерцијалне банке Властимир Вуковић рекао је да је наградама за 10 органских произвођача дат скромни допринос херојима који на тежи начин производе и долазе до купаца. „Они су упорни управо у томе да земља на којој раде буде органски обрађена, и да остане и нашим унуцима и праунуцима. То је нешто што су Комерцијална и НЛБ банка препознале и 10 година подржавају“, казао је Вуковић.Додао је да подршка банака није само преко органик конкурса, него и кроз кредите за органске произвођаче, али и за мале занате који не могу да се медијски представе. „Покушавамо на различите начине да им помогнемо да њихов рад буде препознат и признат. Сигуран сам да ћемо у наредним годинама додатно подржавати“, рекао је Вуковић. Истакао је да је специфично за Комерцијалну банку и НЛБ банку, које ће се ускоро спојити, што су апсолутни лидери у пољопривреде где имају преко 30 посто тржишног учешћа и преко 90,000 регистрованих пољопривредних газдинстава.

Председница Извршног одбора НЛБ Банке Јелена Живковић истакла је да је та банка започела са органик конкурсом још 2012. године и да је још тада органска производња препозната као потенцијал за Србију. „Од тада до сада у 10 година конкурса било је преко 580 пријављених пројеката а у овој години рекордних 83. НЛБ банка као чланица НЛБ групе одрживи развој, улагање у органску производњу, и пољопривреду, види као један од својих постулата. Очекујем да ћемо и у будућем периоду наставити са овим конкурсом, и наставити да подржавамо наше органске произвођаче“, рекла је она.

Шефови стручне комисије која је оцењивала приспеле пријаве и изабрала победнике професори Пољопривредног факултета у Београду Снежана Ољача и Владан Богдановић истакли су да је избор био тежак јер је сваки од 20 пројеката који су ушли у финале заслужио награду. Ољача је навела да су регионално гледано приспели пројекти рефлектовали стање у органској производњи које највише има у Западној Србији и Војводини. Приметила је да је значајан број пријава био за сточарство као и да су се појавили пројекти за органску козметику и за развој и интеграцију сеоског туризма са органском производњом. Навела је да пројектовано било и стварање нових органских производа, као и да је показана друштвене одговорност у запошљавању маргинализованих група, пре свега жена у руралним подручјима. Кроз награде, истакла је она, дата је подршка и органским сточарским произвођачима из заштићених подручја природе.

Професор Богдановић оценио је да су у избору 10 најбољих одлучивале нијансе и додао да су награду добили врхунски пројекти. Приметио је да су то у већини породична газдинства, традиционално пољопривредно оријентисана али и неколико нових у пољопривреди који су се скроро повукли из града и посветили органској производњи. Радан Муњић који органску сточарску производњу има у селу Брусник на Голији у парку природе новчану награду искористиће да повећа производњу меса и млека. „Планирано сам новац да уложим у објекат за прераду млека и производњу млечних производа да бих јаче ишао на ово тржиште органских производа. Мада су ти производи и до сада били чисти, здрави и органски јер су тамо чисти пашњаци“, рекао је Муњић. Органским овчарством у Пироту бави се Звонимир Ристић где од стада 215 сврљишких оваца добија јагањце, млеко, а прави овчији сир и качкаваљ. „Овце чувамо на планини. Од добијеног новца купићу приколицу за извоз органског стајњака да би побољшали оранице, као и опрему за млеко“, рекао је он.

Извор: http://www.minpolj.gov.rs/za-deset-najboljih-projekata134679/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo Vas upišite Vaše ime ovde