Tradicija i digitalizacija – dobitna kombinacija

0
45

Pokrovitelji 14. Međunarodnog festivala organskih proizvoda, Biofest 2018, bili su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Grad Subotica. Podršku su pružili Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, Greensoft kompanija, Organik Control Sistema i Eco Fenix B Tim, a prijatelja Biofesta su: Zdravologija, GEA Organic, Bioteka, BioPijaca, zatim bio-farme: “Mamužić”, “Farago” i “Čikoš”, te Hemijsko-tehnološka škola. Medijska podrška: VTV – TV Subotica, Yu eco rtv i www.subotica.info.

SVEČANO OTVARANJE- 17.10.2018. – Međunarodni festival organskih proizvoda, 14. Biofest, otvorio je predsednik Upravnog odbora Udruženja TERRA’S, Prof. dr Tomislav Sudarević, koji je u ime organizatora pozdravio prisutne i izrazio zadovoljstvo što je ponovo tema manifestacije nove tehnologije i organska proizvodnja, što nagoveštava koliki će značaj IT sektor imati u daljem razvoju poljoprivrede uopšte, pa tako i organske. Posebno mu je drago što se predstavlja aplikacija Agrolife Organic koja na najbolji mogući način omogućava digitalizaciju organske poljoprivrede u Srbiji.

U ime Gradske uprave Subotica, skupu se obratio i poželeo dobrodošlicu, Aleksandar Vitković, sekretar sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine koji je istakao značaj daljeg širenja organske proizvodnje, dok se ispred Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, prisutnima obratio pomoćnik pokrajinskog sekretara, Marko Rovčanin, koji je ukazao na opredeljenost sekretara dr Vuka Radojevića za još veću podršku razvoju organske proizvodnje u Vojvodini. Podsetio je da je u toku konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije, kao i nabavku priključne mehanizacije za organsku proizvodnju u visini od čak deset, u odnosu na prošlogodišnja tri miliona dinara. Refundacija je takođe, povećana sa 70% na 80%, a sve u cilju širenja ovog vida proizvodnje.

Jedan od pokrovitelja manifestacije je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ispred kojeg je skup pozdravila, Jelena Milić, samostalni savetnik za razvoj organske proizvodnje. Ukazala je na aktivnosti u ministarstvu koje se realizuju u saradnji sa Savetom za organsku poljoprivredu, čije članove imenuje resorni ministar, a to je, između ostalog, redovno ažuriranje Liste registrovanih sredstava za zaštitu, za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta. Do kraja godine bilo je predviđeno da se urade izmene i dopune važećeg Zakona o organskoj proizvodnji, ali se odustalo zbog usvajanja nove uredbe EU o proizvodnji i obeležvanju organskih proizvoda, kao i zbog toga što se čeka donošenje novih implementacionih uredbi.

Umesto toga radi se na izmenama i dopunama Pravilnika o kontroli i sertifikaciji, kojima će se detaljnije propisati način obavljanja kontrole i mere koje se preduzimaju u slučaju ustanovljenih nepravilnosti u toku proizvodnje. Takođe, je najavila potpuno uređivanje oblasti vezanu za proizvodnju organskog vina, a planira se i ustanovljavanje novog modela subvencionisanja organske proizvodnje. U cilju razvoja organskog stočarstva, kojom se na osnovu petogodišnje analize bavi znatno manji broj proizvođača, planirano je da u sistem podrške budu uključeni i pašnjaci.

Priznanja Bioproizvod i Bioproizvođač godine – U okviru BIOFEST-a tradicionalno su dodeljena priznanja za bioproizvod i bioproizvođača godine. Ove godine bioproizvod je testenina od speltinog brašna sa organske farme Sabolča Tružinskog iz Njegoševa pored Bačke Topole koji ima zavidan asotiman testenine od belog brašna ili celog zrna spelte. Snabdeva 40-tak specijalizovanih prodavnica širom Vojvodine, a zainteresovano je i evropsko tržište, naročito nemačko.

Za bioproizvođača godine izabran je, Dejan Letić, koji se sa porodicom preselio iz Novog Sada na Čenej još devedesetih godina, a od 2011. je u organskoj proizvodnji uglavnom povrća, nešto malo voća i začinskog bilja. Jedan je od prvih farmera koji je zahvaljujući Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju (GIZ) iskoristio mogućnost besplatnog korišćenja aplikacije Agrolife Organik koju je razvila kompanija Greensoft, za vođenje dokumentacije u organskoj proizvodnji. Bračni par Letić sve poslove rade zajedno, priznanje ovoga puta pripada samo Dejanu, po konkursnim kriterijumima, ali ga svakako zaslužuje i njegova supruga Nada.

I PANEL DISKUSIJA – 17. oktobar 2018. – Tema:  „Digitalizacija – prirodni proces u (organskoj)  poljoprivredi“- prezentacija aplikacije Organic AgroLIFE kompanije Greensoft

Industrija informacionih tehnologija (IT) je najzdravija privredna grana u Srbiji i beleži stalni rast. S druge strane, u poljoprivredi leže veliki potencijali, koji još uvek nisu iskorišćeni, posebno u organskoj proizvodnji, koja je, takođe, u stalnom porastu. Ova tema je po prvi put bila na programu prošlogodišnjeg BIOFEST-a, kada su predstavljena dosadašnja iskustva u izradi softverskih rešenja u poljoprivredi, posebno organskoj. Tada je uspostavljena saradnja Nemačke organizacije GIZ i novosadske IT kompanije Green Soft koja je rezultirala prezentacijom aplikacije za vođenje dokumentacije u organskoj proizvodnji AgroLIFE Organic. S tim u vezi je i ovogodišnja tema kontinuitet, imajući u vidu sve veći značaj digitalizacije u svim segmentima, pa tako i u poljoprivredi, kao osnovne privredne grane.

Moderator, Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog ITC je u samom uvodu naglasio potrebu digitalizacije društva ne samo u sektoru poljoprivrede, već u svim sferama društva, a potom i naglasio da je neophodno značajnije uključivanje države u ovaj proces uz finansijsku podršku pravnim i fizičkim licima koja se odluče na digitalizaciju u procesu svoje organske proizvodnje.

Jedan od panelista je bio ovogodišnji Bioproizvođač godine, Dejan Letić, organski farmer sa Čeneja koji je među prvima primenio aplikaciju AgroLIFE Organic. U ime organskih proizvodjača je naglasio da su sva naučna otkrića pomalo beskorisna za svakodnevni život ukoliko se za njih ne čuje i ako se njihov značaj ne pokaže u praksi. Istakao je da je jasno da je digitalizacija poljoprivrede proces koji ne zavisi samo od onih koji inovaciju stvaraju. Jer kao i svaka inovacija, i digitalizacija poljoprivrede mora se spustiti do krajnjih korisnika – poljoprivrednika. A potom upravo izrazio zadovoljstvo uvodjenjem procesa digitalizacije na svojoj farmi putem android platforme AgroLIFE što mu je mnogome ubrzalo i pojednostavilo procese vođenja administrativnih poslova, kao i transperantnost dokumentacije koja je potrebna kontrolnoj organizaciji.

Direktor Greensofta, Zvezdan Žarić, izrazio je zadovoljstvo primenom aplikacije u sektoru organske poljoprivrede i naglasio da su kao kompanija spremni da izađu u susret organskim proizvođačima u cilju poboljšanja aplikacije AgroLIFE u pojedinim delovima koji se pokazuju u praksi kao segmenti na kojima se aplikacija može unaprediti.

Svoj doprinos panel diskusiji je dala i, Zagorka Marković, konsultant u projektu “Razvoj privatnog sektora u Srbiji“, podržan od strane Vlade Nemačke, a implementiran preko GIZ-a. Izrazila je zadovoljstvo što je GIZ pružio punu podršku primeni ovog softverskog rešenja u sektoru organske poljoproivrede, a posebno što aplikacija može da nađe svoje mesto na različitim nivoima – od proizvođača do ministarstva poljoprivrede. Istakla je da je upotreba za farmere besplatna, što je rezkost u svetu.

Direktor Organic Control Systema, Nenad Novaković, je naveo da država treba da prati napredak i dostignuća razvijenih zemalja u sektoru poljoprivrede i digitaalizacije. Dao je primer Holandije koja je devedesetih godina pokrenula program digitalizacije poljoprivrede pod parolom dva puta više hrane sa duplo manje sredstava. Malo ko je tada u Evropi i svetu delio njihovu viziju napretka, budući da geografske i klimatske odlike ove države ne ostavljaju mnogo prostora za ekstremno visok napredak. Dvadesetak godina kasnije, na rang listi zemalja po izvozu poljoprivrednih proizvoda Holandija se nalazi na drugom mestu – odmah iza SAD koja ima 161 puta više obradivih površina. U toku 2017. godine, samo od izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ova zemlja je zaradila rekordnih 91,7 milijardi evra. Očigledno da milioni hektara nisu direktno proporcionalni sa milijardama evra.

Osvrćući se na organsku poljoprivredu zaključeno je da se sa primenom AgroLIFE aplikacije treba nastaviti, jer donosi sledeće benifite:

  • poljoprivrednicima je olakšano upravljanje dokumentacijom i bolja analiza proizvodnje, olakšana sledljivost proizvoda, analiza podataka na različitom nivou;
  • malim, srednjim i velikim preduzećima koja se bave biljnom proizvodnjom olakšano je upravljanje dokumentacijom i bolja analiza proizvodnje, te omogućena bolja sledljivost proizvoda, a za menadžment kompanija je omogućena analiza podataka na različitim nivoima aktivnosti, i na kraju
  • za kontrolne organizacije aplikacija nudi mogućnost praćenja različitih aktivnosti u proizvodnji, bolju pripremu kontrole, brža i efikasnija sertifikacija, olakšana sledljivost.

II PANEL DISKUSIJA – 18. oktobar 2018. Tema: “Uticaj klimatskih promena na (organsku) poljoprivredu“

U okviru manifestacije Biofest, a uz podršku OEBS-a Misija u Srbiji, održana je panel diskusiju na temu “Uticaj klimatskih promena na (organsku) poljoprivredu“, u okviru KLimatona, a u organizaciji Regionalni Arhus centra Subotica i Jedan stepen Srbija sa Udruženjem TERRA’S. Skupu je prisustvovalo više od devedeset učesnika, najviše subotičkih srednjoškolaca iz Subotice i Bačke Topole, ali i gostiju iz Hrvatske i Mađarske. U ime organizatora prisutne je pozdravio, Siniša Obrenić, iz Jedan stepen Srbija koji ih je upoznao da je Klimaton edukativno-informativni događaj koji se sastoji od kratkih i zanimljivih predavanja, diskusija, gledanja filmova, tribina iz oblasti ekologije i popularne nauke. Cilj Klimatona je da građanima približi izazov klimatskih promena i da ukaže na važnost i značaj očuvanja prirodnih ekosistema na planeti. Takođe, je istakao da klimatske promene utiču na sve, a posebno na proizvodnju hrane, te je odlučeno da upravo ovo bude tema na Biofestu u Subotici.

Među prvim uvodničarima je bio, dr Zoran Katrinka, direktor programa za Jedno zdravlje, iz Fonda za razvoj domaćinstva (FRD) koji je govorio o tome kako se odnose klimatske promene na bezbednost hrane, zdravlje ljudi, životinja i ekosisteme. Naglasio je da će klimatske promene indirektno uticati na ishranu kroz svoje efekte na proizvodnju i distribuciju hrane, što će se, s druge strane, odraziti na cenu, ali i sigurnost proizvoda. One, takođe, mogu delovati na socio-ekonomske aspekte vezane za sisteme kao što su poljoprivreda, proizvodnja životinja, prehrambena proizvodnja, globalna trgovina, demografija i ljudsko ponašanje. Klimatske promene mogu stvoriti  začarani krug zaraze i gladi. Najvažnije je to da svi moramo biti svesni uticaja promene klime na sve sfere života, te se sistematski boriti na globalnom nivou, izjavio je dr Katrinka.

Tijana Ležaić i Nikola Mladenović, iz Centra za razvoj neprofitnog obrazovanja građana (CRNOG) prezentovali su projekat “Šume i klima – ŠIK” koji se realizuje u saradnji sa Jedan stepen Srbija, Srpskim zalogom za svemir i Ministarstvom zaštite životne sredine. Ukazali su na značaj šuma kod ublažavanja uticaja erozije zemljišta, kao i na smanjivanje rizika od lavina. Ali su istakli da se šuma treba posmatrati i kao apsorber ugljen dioksida u fazi rasta. Dali su interesantan primer kako samo tri dobro locirana drveta pored kuće mogu uticati na smanjivanje upotrebe klima uređaja, a time i električne energije. Tijana Ležaić je rekla da je veliki uticaj klimatskih promena na poljoprivredu, ali i na ostali sektor. U suštini sve zavisi kako ćemo kao društvo, pa čak i na globalnom nivou, odlučivati i kakve će se promene doneti. Koliko će različite emisije ugljenog dioksida i ostalih gasova sa efektom staklene bašte biti. Ukoliko nastavimo da funkcionišemo kao do sada i koristimo fosilna goriva umesto obnovljivih izvora energije, možemo očekivati porast temperature od 4 do 5 stepeni, pa čak i više do kraja ovog veka. A, to će naravno značajno uticati na sve sektore, istakla je Tijana Ležaić.

O cirkularnoj ekonomiji kao rešenju za problem klimatskih promena, Pera Marković, iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), između ostalog je rekao, da je potrebno je razviti sistem računanja, odnosno uračunavati posledice klimatskih promena kao negativnu vrednost u nacionalni bruto proizvod. Isti pristup je potreban i kod računanja zagađenja iz svih sektora (poljoprivreda, saobraćaj, energija, otpad). Naglasio je da je neophodno razviti planove za npr. pošumljavanje, regulaciju voda ili za bolje upravljanje šumama. Smanjivanje emisija iz elektroenergetike je najvažniji cilj obzirom na veličinu ovog izvora i njegove ostale emisije i zagađenja. Na kraju je zaključio da je radi izbegavanja teških društvenih posledica ovakvih mera potrebno uvesti fondove za: energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, podršku industriji reciklaže i pošumljavanje.

Direktor OCS-a i jedan od vodećih eksperta u oblasti organske proizvodnje u Srbiji,  Nenad Novaković, je rekao da organska poljoprivreda svojim primenjenim tehnikama u mnogome doprinosi smanjenju štetnih gasova, jer se ne upotrebljavaju hemijska i sintetizovana đubriva niti pesticidi čija su fabrička postrojenja jedni od najveći zagađivača životne sredine sa štetnim gasovima koji izazivaju efekat staklene bašte. Sa druge strane ovaj vid proizvodnje, kako je rekao Novaković, promoviše stalnu pokrivenost zemljišta biljnim kulturama, a one usvajaju ugljen dioksid i na taj način doprinose smanjenju štetnog uticaja. Na kraju se obrati učesnicima skupa, uglavnom mladima, kojima je poručio da konzumiranjem organskih proizvoda doprinose smanjenju i ublažavanju klimatskih promena na celokupnu životnu sredinu, a time i na kvalitet njihovog življenja.

„DAN OTVORENIH ORGANSKIH FARMI“ –Dvadesetak učesnika Biofesta je izrazilo želju da obiđu Bio-farmu „Mamužić“ u Ljutovu, površine oko 20 ha. Josip Mamužić ih je upoznao sa njegovim višegodišnjim iskustvom u oblasti organske proizvodnje, na otvorenom, ali i u zatvorenom prostoru, u pitanju je plastenička proizvodnja povrća. Pre se bavio uzgojem više od 50 vrsta različitog povrća, ali je to zahtevalo mnogo više manualnog rada i vremena. I on je ukazao na problem manjka radne snage. Uspeo je kroz različite projekte koji su omogućavali sufinansiranje „obogati vozni park”, odnosno mehanizaciju za uklanjanje korova, a nabavio je i savremenu pakericu za vakum pakovanje. S obzirom da deo svojih proizvoda, kao što je začinska paprika, izvozi na tržište Austrije, preneo im je svoje iskustvo i izazove sa kojima se u početku susretao.

IZLOŽBA I DEGUSTACIJA ORGANSKIH PROIZVODA –Na izložbi organskih proizvoda predstavilo se dvanaest izlagača, među kojima su bili proizvođači povrća biofarme “Čikoš” Totovo selo, “Vozar” Kisač, kao i “Family Biofarm” Geze Dravai sa Kelebije. Ni ove godine nisu izostali proizvodi sa biofarme “Mamužić” iz Ljutova poput brašna od više vrsta žitarica, integralnog brašna, semena ječma, suncokreta i sl. Pažnju posetilaca je privukao i ovogodišnji „Bioproizvod godine“ – testenina od brašna spelte dobijene organskim putem sa poljoprivrednog gazdinstva Sabolča Tružinskog iz Njegoševa, pored Bačke Topole. Zainteresovanih je bilo za svežu jabuku i sok, Dušanke Đukić, distributera „Zdravo dobro“ iz Zrenjanina. Na štandu firme “Eko dar” mogao se videti organski supstrat od kalifornijskih glista, kao i organo–mineralno tečno đubrivo humusni nektar  za folijarnu ili primenu putem sistema kap po kap, nastalo ekstrakcijom humusa glistenjaka. I Fond za razvoj AP Vojvodine je na svom štandu predstavio programe i mogućnosti koje poljoprivredni proizvođači mogu koristiti.

S obzirom da je i ovogodišnja tema Biofesta vezana za informacione tehnologije, izložbeni prostor je uredila „BioPijaca“ prodavnica u čijoj ponudi su i organski proizvodi, te voće i povrće. Uz prijatnu muziku i tehniču infarstrukturu, Iva i Srđan su posetiocima prezentovali na koji način mogu elektronskim putem da poruče proizvode, kao i prednosti koje donosi IT u pogledu poboljšane i brže dostupnosti organske hrane. Izložba je bila prodajnog karaktera, te su posetioci mogli da nabave organske proizvode po pristupačnim cenama. Više od 20 kg raznog organskog povrća i ostalih proizvoda sa izložbe, Udruženje TERRA’S je i ove godine doniralo u humanitarne svrhe.

Organik Info dan –Prema proceni organizatora, izložbu je obišlo više stotina posetilaca, najviše mladih, ali i odraslih potrošača, a posebna pažnja je bila posvećena degustaciji organskih proizvoda. Na izložbi je prvog dana 14. Biofesta, 17. oktobra 2018. godine, održan sedmi po redu Organik info dan u okviru IPA projekta „Organski most“ koji Udruženje TERRA’S realizuje sa partnerima iz Srbije i Hrvatske. Izložbu su posetili učenici srednje Ekonomske i Politehničke škole iz Subotice, kao i Poljoprivredne škole iz Bačke Topole, te studenti budući nutricionisti, koji pohađaju Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera. Dipl. agronom, Nenad Novaković, ekspert u oblasti organske proizvodnje ih upoznao sa znakom organskog proizvoda i po čemu se organska razlikuje od konvencionalne, dok je o principima pravilne ishrane govorila, dr Karolina Berenji, iz Zavoda za zaštitu zdravlja Subotica. Pre predavanja imale su priliku da degustiraju namirnice od organskih sirovina sa Organik trpeze a’la TERRA’S, koju su učenici, prehrambreni tehničari Hemijsko-tehnološke škole iz Subotice, obogatili svojim kolačima i pecivima, spravljenih od organskih sirovina.

Potpisan Memorandum o saradnji – Manifestaciju Biofest su posetili partneri na projektu „Organski most“ iz Srbije i susedne Hrvatske. Nakon sastanka na kojem su, između ostalog, govorili o sprovedenim aktivnostima, ali i trenutnom stanju organske proizvodnje u obe države, odlučeno je da unaprede saradnju. Tako su predstavnici Centra za razvoj ekološke proizvodnje iz Valpova i Udruženja TERRA’S iz Subotice, potpisali Memorandum o saradnji s ciljem unapređivanja aktivnosti i to naročito na polju praćenja ekološke proizvodnje i ruralnog razvoja, zatim u razmeni znanja i primera dobre prakse, te inteziviranje projekata od zajedničkog interesa.

PROJEKCIJA EKOLOŠKOG DOKUMENTARNOG FILMA – Od prošle godine je u program manifestacije Biofest uvedeno reprizno prikazivanje ekoloških dokumentarnih filmova iz ECO DOX programa Palićkog festivala evropskog filma, što se pokazalo kao odličan način približavanja mladima problem hrane i njen uticaj na njihovo zdravlje i životnu sredinu. Ove godine je više od 200 srednjoškolaca Ekonomske, Hemijsko-tehnološke, Politehničke i Tehničke škole pogledalo mađarsko ostvarenje “GLOBÁL MENÜ – Svet na tanjiru”, čija se tematika uklopila u “Klimaton”. Osvrt je dat na povećavanje stanovništva na planeti Zemlji kojoj preti globalno otopljavanje i zagađenje što utiče na smanjenje površine upotrebljive obradive zemlje. Reakcija publike je bila odlična, te će se nastaviti sa ovom praksom.

Prema proceni organizatora na trodnevnoj manifestaciji, 14. Biofest 2018, bilo je više od hiljadu i učesnika i posetilaca.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo Vas upišite Vaše ime ovde