Terra’s Bilten #17/2004

  • Deceniju i po — udruženja TERRA’s

Pod sloganom “Približimo se Evropi organskom proizvodnjom“ TERRA’S organizovao redovni godišnji sastanak

Jedna od osnivača i predsednica Udruženja TERRA’S, dr Tereza Horvat Skenderović, je u uvodu rekla da organska proizvodnja osim ekološkog, ima i ekonomski značaj:

To je mukotrpan i dugotrajan proces koji ne donosi brzu i laku zaradu, ali dugoročno gledano sigurno se isplati. Najvažnije je izdržati prelazni period od 1 – 2 godine, dok se zemljište ne očisti od ostataka štetnih materija i dok se ne steknu uslovi dobijanja sertifikata, koji garantuje organsko poreklo proizvoda. da je proizvod organskog porekla. Sami ste svedoci da je sve teže prodati konvencionalnu hranu dobijenu sa sintetičko – hemijskim zaštitnim sredstvima, veštačkim đubrivima ili aditivima. Još je teže izvoziti iz jednostavnog razloga što Evropska unija pooštrava kriterijume, te će se vremenom konvencionalna proizvodnja morati sve više usklađivati sa ekološkim principima. Organska, biološka ili ekološka hrana ima tržište, sve je više tražena u svetu i mi ovu šansu moramo da iskoristimo, jer imamo prirodna bogatstva, vredne poljoprivrednike, stručnjake, a na kraju tu je i TERRA’S sa svojim petnaestogodišnjim iskustvom.

Učesnici skupa su upoznati i o ulozi i uslugama koje pruža TERRA’S u ovoj oblasti. Od projekata koji umnogome utiču na kvalitetno i kontinuirano obrazovanje izdvojeni su međunarodni projekat “Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi“ koji finansira HIVOS preko Avalon fondacije iz Holandije i projekat “Organska poljoprivreda – korak ka očuvanju Dunavskog basena“ podržanog od strane REC Kancelarije u Beogradu i Dunavskog regionalnog projekta UNDP/GEF.

Dipl. inž. Bede Kalman prezentirao je ulogu tehnologije u proizvodnji na oglednim poljima:

Ogledne parcele smo uspostavili još 2001. godine u okviru Avalon projekta na Školskoj ekonomiji u Kanjiži i organskoj farmi “Mamužić“ u Ljutovu. U obaveznim oglednim poljima sa žitaricama cilj nam je da isprobamo rezličite agrotehničke mere, a to su: suzbijanje korova kombinovanom drljačom, zatim podsetva sa biljkama iz familije leptirnjača koje vezuju azot iz vazduha i na kraju podizanje cvetnog zaštitnog pojasa. Utvrdili smo da primena “prirodnih“ mera dovodi do uspešnih rezultata. Tako je npr. prinos pšenice prošle godine na oglednim poljima bio veći od onih iz konvencionalne proizvodnje.

O kontroli i sertifikaciji organskih proizvoda prisutne je upoznao dipl. inž. Nenad Novaković, direktor “Organice“, organizacije koje je republičko Ministarstvo poljoprivrede ovlastilo za obavljanje poslova kontrole organske proizvodnje.

  • Organska zaštita Dunava

Regionalni centar za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu, Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori raspisala je konkurs za predloge projekata nevladinih organizacija na nacionalnom nivou, koji se bave redukcijom nutrijenata i toksičnih materija u slivu Dunava. To je “Dunavski regionalni projekat“ koji se realizuje u saradnji sa Agencijom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Udruženje TERRA’S je dobilo sredstva za realizaciju projekta “Organska poljoprivreda – korak ka očuvanju Dunavskog basena“ čije aktivnosti su usmerene na smanjivanje upotrebe hemijskih materija koje se koriste u konvencionalnoj poljoprivredi, te zagađuju zemljište i podzemne vode. Stoga je važno da što više poljoprivrednika pređe na organski način proizvodnje.

Po prvi put se Dunav od zagađenja brani organskom poljoprivredom. TERRA’S – ova misija i jeste da razvija i širi ideju organskog načina proizvodnje, ali nam je posebno važno da to ostvarujemo na teritoriji gde su vodotoci poput Tise ili Dunava ili tamo gde su zaštićena prirodna dobra poput Palićkog i Ludaškog jezera. Naš osnovni cilj je da što više proljoprivrednika zainteresujemo da pređu na organski način rada. Stoga smo, između ostalog, organizovali predavanja u sva tri grada. Odziv je bio izuzetan, ali nam je žao što su to većinom stariji ljudi. Ipak, izdvojilo se njih desetak zainteresovanih koje ćemo na neki način “preuzeti“. Uključićemo ih u dalju obuku, a naši stručnjaci će obići njihove posede. Budžetom su planirana sredstva za analizu zemljišta, te ćemo videti u kakvom je stanju. Sa suorganizatorima, zemljoradničkim zadrugama “Bečej“ i “Novo doba“ Beočin smo uspostavili odličnu saradnju, koju ćemo nastaviti i dalje, saopštila je Snježana Mitrović, koordinator u Udruženju TERRA’S.

Predavanjima su obuhvaćene osnovne teme važne za prvo upoznavanje proizvođača sa organskom proizvodnjom. Jedan od retkih stručnjaka agronoma u Srbiji “specijalozovan“ za organsku poljoprivredu, Bede Kalman, je objasnio da su utvrđeni osnovni principi kroz koje se može shvatiti suština ovakve vrste proizvodnje:

Jedan od najvažnijih je da se uspostavi zatvoren sistem, tako da je najbolje raditi na farmi sa usklađenim odnosom biljne i stočarske proizvodnje, gde se primenjuje najmanje četvorogodišnji plodored, a umesto Kana ili Uree treba se usmeriti na vezivanje azota setvom leguminoze. Drugi princip se odnosi na održavanje plodnosti zemljišta, što je važno za očuvanje humusa. Osim čoveka, zemljištu preti i sama priroda. Naime, sada nema salaša, te je neophodno podizati što više vetrozaštitnih pojaseva da bi se sprečila erozija tla. Sledeći princip podrazumeva smanjivanje upotrebe fosilne energije (nafta, ugalj) prelaskom na “laku“ mehanizaciju, korišćenje bio – dizela i sl. Na farmama domaće životinje moramo držati tako da zadovoljavamo njihove fiziološke i etološke potrebe, što znači da imaju dovoljno prostora, da jedu organsku hranu, izbegavati antibiotike i sl. Nezaobilazan je i princip očuvanja životne sredine, ali je značajno i to što proizvodi imaju veću životnu snagu i vitalnost, odnosno bolji biološki kvalitet. Organska poljoprivreda rešava i egzistenciju proizvođača.

Jedno od predavanja se odnosilo na stanje organske proizvodnje kod nas i u svetu. U EU i SAD godišnje se uvećava proizvodnja organske hrane za 20%. Prema nekim procenama u 2003. godini svetsko tržište organske hrane je iznosilo 30 milijardi američkih dolara. U proizvodnji organske hrane Srbija ima veliki tržišni i proizvodni potencijal, zbog svog geografskog položaja i umereno kontinentalne klime, višedecenijskog niskog stepena hemizacije zemljišta i sačuvanog biodiverziteta, kao i značajnog ljudskog potencijala u proizvodnji i trgovini hranom. Regionalno posmatrano Vojvodina ima značajan potencijal u ratarskim kulturama, uljaricama i povrtarstvu. Zbog nepostojanja adekvatnog deklarisanja proizvoda, carinske kontrole niti kontrole tržišne inspekcije, te stoga ni odgovarajuće statistike, trenutno u Srbiji nepostoje egzaktni podaci o organskoj proizvodnji hrane. Prema procenama Udruženja TERRA’S u Srbiji je u 2004. godinu zasnovano oko 15.000 ha industrijske organske proizvodnje, oko 1.000 ha je u prelaznom periodu, dok se u sertificiranim regionima šumske populacije nalazi oko 200.000 hektara. Srednjoročno može se očekivati značajno povećanje ovih površina zbog rasta inostrane tražnje za sertificiranim voćem i lekovitim biljem ( pre svega u regionima centralne i južne Srbije) i uljanom tikvom (Bačka i Banat), kao i najavom subvencija primarnim organskim proizvođačima od strane republičkog Ministarstva poljoprivrede.

Svoje znanje poljoprivrednici nadopunjuju priručnicima “Organska poljoprivreda – zakonska regulativa“ i ostalim informativnim materijalima koji se izdaju u sklopu ovog projekta. Po završetku predavanja organizuje se degustacija organskih proizvoda članova udruženja TERRA’S. Da bi se uvideo stav poljoprivrednika o organskoj poljoprivredi na kraju će se uraditi anketno istraživanje u sva tri grada.

  • Edukacija poljoprivrednika

I pored mnogobrojnih teškoća, treba iskoristiti sve mogućnosti za razvoj organske proizvodnje, zaključeno je na sastanku koje je Udruženje TERRA’S oraganizovalo 14. februara sa predstavnicima lokalnih samouprava Subotice i Bečeja u okviru projekta “Organska poljoprivreda – korak ka očuvanju Dunavskog basena“. Za razliku od Subotice, gde je formiran Fond za razvoj poljoprivrede i u kojoj se preko NVO već deceniju i po realizuju različiti programi u ovoj oblasti, Bečej se tek nedavno uključio u ovu priču. Mr Bojana Božić, stručni saradnik u SO Bečej je rekla da je u pripremi izrada LEAP-a, u kojem će svoje mesto zauzeti i organska poljoprivreda. Na subotički LEAP osvrnula se, Gordana Gavrilović, opštinski stručni saradnik, koja je izdvojila zacrtanu aktivnost – edukacija poljoprivrednih proizvođača. Izveštaj sa sastanka je prosleđen i opštini Beočin.

  • Češka saznanja

U okviru međunarodnog projekta: „Podrška i promocija organske poljoprivrede u proizvodnim područjima Dunavskog basena“ Udruženje TERRA’S je 23.marta organizovalo seminar na temu “Organska poljoprivreda u službi zaštite životne sredine kao faktor održivog privrednog razvoja“. U projekat su osim Srbije i Crne Gore, uključeni Češka, Slovačka, Mađarska i Bugarska.

Prof. dr inž. Borivoj Sarapatka sa Univerziteta iz Olomonca je održao predavanje na temu “Organska poljoprivreda, dobra poljoprivredna praksa – zaštita životne sredine“:

 Aktivnosti ovog projekta su usmerena na prelazak sa konvencionalne na organsku poljoprivredu i cilj nam je da smanjimo zagađivanje vode nutrijentima. Sa čak 40 procenata je ekstenzivna poljoprivreda odgovorna za zagađivanje vode nitratima i fosfatima. Nitrati potiču od veštačkog đubriva i ispiraju se u podzemne vode, a fosfati se usled erozije slivaju u površinske vode, te se zajedno ulivaju i zagađuju Dunav. Za našu studiju o zagađenosti Dunava koristili smo podatke iz Evropske unije, odnosno rezultate različitih istraživačkih projekata urađenih u Švedskoj, Danskoj, Nemačkoj i drugim zemljama i u većini njih je zaključeno da organska poljoprivreda ima gotovo idealna rešenja za zaštitu vode Dunava. Najviše je podataka o nutrijentima kao zagađivačima, ali veoma malo za pesticide. Njih je teško istražiti ili uraditi monitoring, istraživanja su skupa i zato je malo studija koji se odnose na pesticide.

O najnovijim trendovima u organskoj poljoprivredi u Evropi na seminaru je govorio dipl. inž. Jirži Urban iz “PRO-BIO“ – Saveza udruženja za organsku poljoprivredu Republike Češke. Istakao je da projekat ima dva dela, praktični i teoretski. Praktični je direktna podrška farmerima, a teorijski je njihova i edukacija javnosti. Inače, cilj ovog predavanja u Subotici je da se dokaže da organska poljoprivreda nije zastareli model proizvodnje, već da je to nešto moderno uz primenu nove tehnologije.

  • Projekt — vesti

Predavanje za studente

U petak, 18. marta dr Tereza Horvat Skenderović iz Udruženja TERRA’S je održala predavanje na Ekonomskom fakulteta u Subotici. Studente treće i četvrte godine na smeru agroekonomije i marketinga upoznala je sa osnovnim principima pravilne ishrane i organskoj proizvodnji hrane. Prikazan je i film o organskoj poljoprivredi kao razvojnoj šansi u Srbiji, a podeljeni su im i informativni materijali. Dr Tereza Horvat Skenderović ih je obavestila o aktivnostima udruženja, posebno ističući projekat “Organska poljoprivreda – korak ka očuvanju Dunavskog basena“.

TERRA’s u Nirnbergu

U nemačkom gradu Nirnbergu poslednja nedelja februara je rezervisana za održavanje najvećeg svetskog sajma organskih proizvoda “Biofah“. Na štandu Državne zajednice Srbije i Crne Gore osim užičkog proizvođača “Florapak“ i preduzeća “Malinaprodukt“ iz Požege, predstavljen je proizvođač hladno ceđenih ulja “Suncokret“ iz Hajdukova.

Zahvaljući saradnji subotičkog Udruženja za organsku hranu TERRA’S sa nemačkom organizacijom GTZ ukazala nam se prilika da se predstavimo na ovako jednoj prestižnoj manifestaciji, među više od dve hiljade izlagača iz celog sveta. Zadovoljstvo je doživeti da ljudi prepoznaju kvalitet i odaberu baš naš proizvod, priznaje Ivan Perčić, vlasnik “Suncokreta“, firme u kojoj se hladno ceđena ulja proizvode po specijalnoj tehnologiji, te su visoke biološke vrednosti. Nemaju zaliha, jer se skoro sva količina proda u inostranstvu. Ovi proizvodi kod nas još uvek polako i stidljivo dolaze do krajnjeg potrošača, a u svetu prosto postoji glad za njima.

Foto

S obzirom na to da u Srbiji i Crnoj Gori već deceniju i po krčimo put u ovoj oblasti, razumljivo je i naše prisustvo na ovom sajmu, kaže dr Tereza Horvat Skenderović, predsednica Udruženja TERRA’S. Iako se beleži stalni rast proizvodnje organske hrane, svetsko tržište ni iz daleka nije dovoljno podmireno. Samo u prošloj godini proizvodnja je porasla za 9%, a godišnja potražnja se povećava čak za 20%. U prošloj godini u Evropi je u ovoj oblasti, ostvaren prihod od 11 milijardi evra. Prema potrošnji organski proizvedene hrane, Švajcarska još uvek drži čelnu poziciju u svetu. Tamo se godišnje troši 100 evra po stanovniku. Kod nas, u sistemu Organike, preduzeća za inspekcijski nadzor i seritifikaciju, nalazi se oko 1.600 hektara obradivog zemljišta i 200.000 hektara šumskog kompleksa. U prošloj godini proizvedeno je 12.500 tona organskih proizvoda, od čega je 80% izvezeno. U Srbiji, za sada imamo 33 proizvođača koji se na svojim imanjima bave organskom poljoprivredom, 3 kompanije i dvadesetak privatnih preduzeća. Svi su oni povezani u jedinstven lanac proizvodnje, prerade i plasmana organske hrane.

 Moram da kažem da je ovogodišnji Sajam u Nirnbergu bio mnogo bogatiji u odnosu na prošlogodišnji, naglašava dr Tereza Horvat Skenderović. Osim široke palete organske hrane, izložena su i razna pića, kao što su organski poizvedena vina i pivo, razni čajevi, lekoviti preparati, pčelinji proizvodi, čak i bio – kafa, zatim, kozmetički preparati, sredstava za ličnu higijenu. Kada je reč o ovim poslednjim, bilo je izloženo 1.900 proizvoda od 36 proizvođača, mahom iz Nemačke u kojoj je samo od eko – kozmetike u prošloj godini ostvaren promet u vrednosti od 650 miliona evra. Bila je izložena obuća i odeća od prirodnih materijala koji nisu bojeni hemijskim bojama, zatim, kućne potrepštine, nameštaj, prirodni kristali koji su opčinjavali posetioce svojom harmoničnom rezonancijom, procesna oprema, te organski proizvodena hrana za kućne ljubimce. Sajam, na kome su se sreli svi koji su zainteresovani za razvoj ove oblasti od proizvođača, trgovaca, predstavnika minstarstava poljoprivrede, zdravlja, međunarodnih odnosa do ekologije, imao je više od 30 hiljada posetilaca.

  • Saradanja pokrajine i TERRA’s

Prilikom posete Subotici 23. marta, predsednik Izvršnog Veća AP Vojvodine, mr Bojan Pajtić, razgovarao je i sa predstavnicima Udruženja TERRA’S. Dr Tereza Horvat Skenderović ga je upoznala sa aktivnostima organizacije posebno objašnjavajući celokupan sistem Makroprojekta TERRA’S. Dogovoreno je da se pripremi protokol o saradnji u oblasti razvoja, širenja i unapređivanja organske poljoprivrede u Vojvodini. Jedan segment saradnje će biti usmeren na uvođenje makroprojekta TERRA’S u odabrane lokalne zajednice po modelu od njive do trpeze.

Složili su se da se poslovni sistem koji je TERRA’S razradio u Subotici na lokalnom nivou, izdigne na pokrajinski i postane deo Strategije razvoja Vojvodine. Treći segment saradnje će se odnositi na stvaranje savetodavne službe. Edukacija budućih savetodavaca će se realizovati kroz seminare, odnosno bioškole TERRA’S, a polaznici će biti stručnjaci iz poljoprivrednih stanica, agro-zavoda i sl. sa celokupnog područja Vojvodine. Konkretan i kompletan protokol o saradnji bi trebalo da bude završen i potpisan polovinom godine.