Terra’s bilten #16/2004

  • Prema zelenoj Evropi

Od 6 – 9. decembra u Eko centru na Paliću Avalon fondacija iz Holandije je u saradnji sa subotičkim Udruženjem za organsku hranu TERRA’S organizovalo predministarsku konferenciju “Prema zelenoj Evropi”. Realizaciju konferencije omogućili su: Generalni Direktorat Evropske Unije za zaštitu životne sredine, holandska ministarstva: poljoprivrede, prirode i kvaliteta hrane, zatim za stambenu politiku, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, kao i Humanitarni institut za saradnju sa zemljama u razvoju (HIVOS), takođe, iz Holandije. Konferenciju su podržali i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Sekretarijat za poljoprivredu u AP Vojvodine i Skupština opštine Subotica. Skupu je prisustvovalo 65 inostranih predstavnika Ministarstava poljoprivrede i Ministarstava zaštite životne sredine, nevladinih i drugih organizacija iz ove oblasti iz 12 evropskih zemalja i 30-tak predstavnika iz naše zemlje. Značaj skupu dale su i međunarodne organizacije iz Holandije, Italije, Švajcarske, kao što su FAO, IFOAM, FiBL i IUCN. Osnovni cilj konferencije je bio da podstakne izradu zajedničke strategije razvoja organske poljoprivrede u skladu sa politikom zaštite životne sredine u Jugoistočnoj Evropi.

  • Izgraditi ekonomske instrumenata za razvoj organske poljoprivrede

U udruženju TERRA’S novinarima predstavljeni zaključci palićke konferencije

Na sada već tradicionalnom prednovogodišnjem susretu sa novinarima, predstavnici Udruženja TERRA’S su izvestili o celokupnom radu u 2004. godini, sa posebnim akcentom na predministarsku konferenciju “Prema zelenoj Evropi” koju su zajedno sa Avalon fondacijom iz Holandije organizovali na Paliću od 6 – 9. decembra.

Projekt menadžer udruženja TERR’S, Agneš Medve je saopštila da su predstavnici sedam država jugoistočne Evrope (Makedonija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora, Hrvatska, Bugarska, i Rumunija), kao i dve države članice EU, prezentirali stanje i stepen razvijenosti organske poljoprivrede. Mada imaju dosta sličnosti, ipak se nalaze na različitim nivoima razvijenosti.

Za region je uglavnom karakteristično da nije razrađena ili se ne primenjuje agrarna politika, te vlada nekoliko pogrešnih percepcija vezanih za organsku poljoprivredu. Države su uvidele značaj organske poljoprivrede kao ozbiljne privredne grane, ali još uvek nisu spremne da u tehničkom smislu zadovolje zahteve te vrste proizvodnje. Može se zaključiti da regija raspolaže sa komparativnim prednostima za razvijanje organske poljoprivrede, ali to je samo potencijal koji treba iskoristiti, kaže Agneš Medve.

Ova grana poljoprivrede je interesantna i zbog pridruživanja EU, što se u svim ovim zemljama smatra prioritetom. Postojanje zakonske, kao i izrađena agrarna i politika zaštite životne sredine, jedan je od preduslova za ulazak u EU. Zato države smatraju izradu odgovarajuće legislative važnijim od ostalih faktora razvoja organske poljoprivrede.

To pokazuje i slaba razvijenost ekonomskih instrumenata, podsticajnih mera koji bi trebali, paralelno sa zakonom da pospešuju razvoj organske poljoprivrede. U Sloveniji, Češkoj, Hrvatskoj i Rumuniji postoji sistem subvencija po kojem se po hektaru i kulturi pod organskom obradom direktno isplaćuje određen iznos. U Bosni i Hercegovini su uvedene zelene takse. Postoji i model subvenciranja inspekcijske i sertifikacione službe.

Agneš Medve je naglasila da je uvodna faza entuzijazma sa duhom pokreta prošla u svim zemljama koja su se predstavila na ovoj konferenciji:

Organska poljoprivreda je priznata od strane državnih institucija i postaje da bude popularna. Ipak, kao što je rečeno, stepen razvijenosti organske proizvodnje u ovim zemljama je različit. One se uglavnom mogu podeliti na tri grupe. Slovenija, Bugarska i Rumunija prednjače, Hrvatska i naša zemlja su u fazi ekspanzije, dok se Albanija, Bosna i Hercegovina i Makedonija nalaze na samom početku procesa uvođenja organske poljoprivrede u državne tokove i svest javnosti.

Na kraju se može zaključiti da je u jugoistočnoj Evropi dominantan način poljoprivredne proizvodnje sa niskim ulaganjem što se ne sme izjednačiti sa ekološkom ili organskom poljoprivredom. S druge strane, takođe, je postalo jasno, da interes za organskom proizvodnjom raste u ovoj regiji, da je tržište organskih proizvoda u izgradnji i da imamo komparativne prednosti koje treba iskoristiti. Slabu tačku predstavlja politika ministarstava koja na organsku poljoprivredu gledaju iz političkog ugla priključivanja EU, a ne sa aspekta realnih potreba proizvođača. Zato se prvobitno razvija legislativa, dok kasni izgradnja sistema ekonomskih instrumenata za podršku poljoprivrednim proizvođača u organskoj poljoprivredi.

  • Uloga NVO

Na konferenciji se govorilo i o ulozi NVO koja je bila najznačajnija u pionirskoj fazi kad su informisanjem, edukacijom i lobiranjem uticalo na razvoj javne svesti, ali i da na nivou države organska postane legitimna grana poljoprivrede sa velikim razvojnim potencijalom. U ovoj, sadašnjoj fazi, uloga nevladinih organizacija je da budu posrednici između, sa jedne strane prizvođača i potrošača, a sa druge države u cilju pronalaženja najboljih rešenja u usklađivnju interesa svih.

U EKONOMISTU, jednom od najpoznatijih specijalizovanih nedeljnika u našoj zemlji, objavljen je tekst o predministarskoj Konferenciji o organskoj poljoprivredi u jugoistočnoj Evropi održanoj na Paliću od 6 – 9. decembra 2004. godine koju je organizovala Avalon fondacija iz Holandije u saradnji sa subotičkim udruženje TERRA’S.

  • Korak ka zdravijoj planeti

Živeti mudro, znači živeti u skladu s prirodom.
Zenon

Srbija, zajedno sa svojim susedima, čini tek prve korake u organskoj poljoprivredi, i državi predstoji još dosta toga da uradi na stvaranju uslova da ovaj način poljoprivredne proizvodnje postane masovniji i započne pravi razvoj. A upravo je organska poljoprivreda jedan od uslova koje Evropska unija postavlja pred kandidate za ulazak u ovaj savez evropskih država. O problemima sa kojima se suočavaju oni koji se mogu nazvati pionirima organske poljoprivrede kod nas, i u zemljama jugoistočne Evrope, govorilo se na međunarodnoj konferenciji na Paliću posvećenoj toj temi, a na kojoj su učestvovali predstavnici petnaestak zemalja ovog regiona, u nastojanju da dođu do nekih polaznih stavova u kreiranju zajedničke strategije razvoja ove grane. Konferenciju, pod ekološkim imenom „Ka zelenoj Evropi“, organizovalo je subotičko udruženje Terra`s, uz podršku holandske Avalon fondacije, koja je još pre četiri godine pokrenula projekat organske poljoprivredne proizvodnje istovremeno u pet zemalja Balkana. Zajednička konferencija proistekla je i iz uverenja da je organska poljoprivreda oblast u kojoj se može postići visok stepen saradnje u toj oblasti, uz takođe vredne rezultate i na projektima očuvanja životne sredine.

Kako stoji stvar kod nas u oblasti organske poljoprivrede, posmatrano kroz zvanične naočari Ministarstva za poljoprivredu, ilustrovala je Lidija Aćimović, izaslanik ovog ministarstva na konferenciji. Što se prirodnih potencijala tiče, u Srbiji postoje veoma povoljni uslovi za razvoj ove vrste proizvodnje, a uz to – kao dokaz relativnosti svega – činjenica je da je naša zemlja, „zahvaljujući“ izlovanosti i siromaštvu tokom protekih godina, znatno smanjila upotrebu veštačkih đubriva i pesticida, i tle je u velikoj meri oporavljeno, a što ide u prilog kvalitetu naših malobrojnih organskih proizvoda. Međutim, postojeće brojke govore da je sve to ipak više teoretske prirode – od oko 4, 252 miliona hektara obradive površine, pod organskom poljoprivredom je samo petanestak hiljada, te je logično zaključiti da smo jako daleko od tržišno značajne aktivnosti na tom planu. Posebno je loše što se na stranom tržištu pojavljujemo sa gotovo zanemarljivim količinama, dok na domaćem ne postoji dovoljna jaka svest među stanovništvom o važnosti takvog pristupa ishrani. Jedan od glavnih razloga za nedovoljnu prihvaćenost organske poljoprivrede je u stvari nepostojanje institucionalne pomoći države za razvoj ove delatnosti.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici dr Tomislav Sudarević navodi da kod nas vlada prilična konfuzija zbog nepostojanja nacionalnog ekološkog znaka, i to pre svega zbog domaćih potrošača, često zbunjenih raznoraznim znakovima i simbolima koji propagiraju tzv. zdravu hranu, ali pitanje je da li je zaista organskog porekla. Da bi bilo verifikovano, iza organskih proizvoda zaista mora stajati jedan nacionalni znak, koji će garantovati organski kvalitet hrane, a bez kojeg ni Evropa neće priznati kvalitet proizvoda.

No, kako je najavljeno na palićkoj Konferenciji, već sledeće godine u republičkom budžetu će biti izdvojena sredstva za nadoknadu troškova u organskoj proizvodnji i stalne subvencije za razvoj organske poljoprivrede. Pre toga predstoji i usvajanje zakona koji će regulisati tu oblast. Nepostojanje potrebne zakonske regulative je jedan od bitnih kamena spoticanja u pokušaju da se proizvodnja zdrave hrane omasovi. Predstavnici države pominju da se na tome već radi, te da su neophodna zakonska akta već u formi nacrta, i time bi se, kako je na skupu rekla, dr Ivana Dulić Marković, ministarka poljoprivrede u Vladi Republike Srbije, udarili temelji institucionalizaciji organske poljoprivrede i stvaranju ostalih vidova podrške – savetodavnim telima, inspekciji, sertifikaciji.

Organsku poljoprivredu treba shvatiti kao jedan poseban odnos i sistem prema agrarnoj proizvodnji. Ona podrazumeva mnogo više od onoga što se obično misli – to nije samo nekorišćenje veštačkih đubriiva ili pesticida, to je poštovanje procedura i reda u poljoprivredi, i zahteva mnogo više znanja nego intenzivna poljoprivreda, ali pre svega zahteva tržište, koje kod nas još uvek ne postoji, kaže ministarska Marković.

U Vojvodini je tema organske proizvodnje hrane nekako više odomaćena nego u ostalim delovima Srbije, a pokrajinska vlada se već dosta dugo bavi time, u najvećoj meri kroz projekat GM free zone, kojim se nastoji da ova pokrajina i dalje ostane područje na kojem je zabranjena proizvodnja genetski modifikovane hrane. Igor Kurjački, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, ocenjuje da ćemo u narednih nekoliko godina biti prinuđeni da povećamo površine pod organskom poljoprivredom, jer će nas na to naterati EU.

Sada one zauzimaju manje od jednog procenta. A Vojvodina svakako ima ekonomski interes da ostane GM free zona i dalje, oblast bez genetski modifikovane hrane, jer time može obezbediti dobar plasman za svoje proizvode, koje već dosta uspešno plasiramo na evropsko i neka druga svetska tržišta. Naša je ideja da se na tom tržištu promovišemo kao „bakin špajz Evrope, kaže Kurjački. On napominje da se u tom pogledu, bar kada je reč o GM free hrani, pokrajinska i republička strategija razlikuju, jer je republičko ministarstvo dozvolilo da sadni materijal može biti genetski modifikovan.

  • Projekt vesti

Veština prezentiranja je umetnost

Zagrebačka Udruga za zaštitu okoliša ECOLOGICA je u Opatiji od 4 – 7. novembra organizovala nastavak seminara iz prošle godine na temu “Veština prezentiranja i rad sa medijima“. Edukacija je namenjena “advokatima“ u organskoj poljoprivredi iz država učesnica u projektu “Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi“ koji preko AVALON fondacije finansira HIVOS iz Holandije.

Seminar je namenjen savladavanju veštine prezentiranja bez koje je nezamislivo savremeno zagovaranje u organskoj poljoprivredi. Cilj obuke je bio da se odgovori na pitanja koji je značaj prezentiranja i zašto je ono neophodno i u organskoj poljoprivredi (zahtev vremane i tržišta, protivnici, loš imidž itd.). Predavač, Drako Znaor, iz Fondacije AVALON je naglasio da je veština prezentiranje umetnost. Znanje, odnosno upućenost u tematiku, talenat i vežbanje dovodi do sigurnosti i uverljivosti prezentatora što utiče na ostvarivanje konačnog cilja, a to je – uspeh. Nakon prezentacije učesnika usledila bi analiza sa pohvalama i dobronamernim kritikama. O TERRA’S-u je prikazan kratak film u kojem je data hronologija petnaestogodišnjeg rada, ali i aktivnosti u okviru ovog međunarodnog projekta. Dipl. agronom Nenad Novaković, je održao desetominutno predavanje na temu zakonske regulative u Srbiji koje je je ocenjeno kao veoma dobro.

Organizovana je i poseta eko – farmi Kuftić nadomak Pule gde su se učesnici seminara upoznali sa procesom organske proizvodnje i problemima sa kojima se farmeri suočavaju u Hrvatskoj i pored potsticajnih sredstava i zakonske regulative.

Uskoro gotov nacrt zakona

U Topoli je 12. novembra održan još jedan u nizu sastanaka članova radne grupe za izradu Zakona o organskoj poljoprivredi u kojoj su aktivno uključeni i stručnjaci subotičkog Udruženja TERRA’S i Organice. Grupa, koju je formiralo republičko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, treba u prvom kvartalu 2005. godine da završi nacrt Zakona, kada će pristupiti izradi različitih pravilnika iz ove oblasti.

Sastanku je prisustvovao predsednik Međunarodne federacije pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM), Gunnar Rundgren, koji je dosadašnji rad na Zakonu ocenio kao dobar, te da reguliše sve ono što treba. Međutim, istakao je da u organskoj poljoprivredi nije samo zakonska regulativa najvažnija. Potrebno je voditi računa o nizu drugih stvari kao što su: znanje, razvoj tržišta ili podizanje kapaciteta i potencijala. Na pitanje koji su dobri i loši uslovi za razvoj organske poljoprivrede u Srbiji, Gunnar Rundgren je odgovorio:

Generalno uslovi su veoma dobri. Imate dosta odličnih stručnjaka u ovoj oblasti, kao i farmere zainteresovane za ovu vrstu proizvodnje. Ali, najslabija karika u lancu je nepostojanje domaćeg tržišta. Ne može se organska proizvodnja razvijati samo na izvozu kao što je sada slučaj. Treba voditi računa o tome da ljudi u Srbiji zaslužuju da jedu organsku hranu, kao i u drugim krajevima sveta. Inače, trend razvoja organske poljoprivrede u svetu je i dalje u porastu, iako nije onim intezitetom kao 90-tih godina. I u evropskim zemljama organska poljoprivreda nema tu stopu rasta kao nekada, ali je i dalje u usponu. Svojim aktivnostima i razne organizacije doprinose razvoju, kao što je i IFOAM koji broji oko 800 članova iz 110 zemalja. To je globalna, platforma organizacija koja radi na lobiranju, organizovanju konferencija na različite teme za koje su zainteresovani članovi IFOAM-a. Poznato je da je Udruženje TERRA’S član IFOAM-a.

O pčelama i kompostiranju

Za svoje članove udruženje TERRA’S je 9. decembra organizovalo dva veoma interesantna predavanja. O divljim pčelama kao oprašivačima voćaka govorila je mr.sc. Marija Ševar, načelnik Odjela za ekološku poljoprivrednu proizvodnju Hrvatskog zavoda za poljoprivrednu savjetodavnu službu:

Čovjek je narušio biološku ravnotežu i raznolikost, onečistio okoliš, te je utjecao na smanjenje broja solitarnih (divljih) pčela u prirodi. Postoji više razloga zašto ih trebamo čuvati. Prije svega učinkovitost pri oprašivanju voćaka jedne ženke solitarne pčele može se usporediti sa 120 sakupljačica pčele medarice. Za oprašivanje 1 ha komercijalnog nasada jabuke potrebno je 500 ženki solitarnih pčele ili čak 3 košnice pčela medarica sa 60.000 radilica.

O celokupnom procesu i značaju kompostiranja izvestila je dipl. inž. Ana Bošnjak iz “Čistoće“, koja je i član Kompost tima – Subotica. Kako je naglasila, kompostiranje zauzima posebno mesto u organskoj poljoprivredi. Zreo kompost služi kao dodatak zemljištu.