Terra’s bilten #15/2004

  • Dobar rod organske pšenice

Na dva projektom određena ogledna polja u Ljutovu i Kanjiži prinos pšenice 6 t/ha

Na oglednim poljima organske farme “Mamužić“ u Ljutovu i na ekonomiji Srednje poljoprivredne škole u Kanjiži rod pšenice od 6 t po hektaru je – izvanredan. Za razliku od prošle godine kada je suša uticala na nizak prinos, ovogodišnji vremenski uslovi bili su povoljniji. Na obe parcele površine od 0,20 ha, formirane u okviru projekta “Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi“, zasejana je pšenica sorte “Renesansa“, kao i na opcionom polju u Kanjiži gde je rađen eksperiment na suzbijanju korova. Površina od 2 ha je podeljena na dva dela od kojih se na jednom nije ništa preduzimalo, a na drugom je korišćena comb – harrow drljača. Prinos pšenice gde se korov uništavao mehaničkim putem iznosio je oko 5,2 t, a na netretiranom delu 4,8 t po hektaru. Na bio – farmi “Mamužić“ na dva opciona polja površine od po 0,57 ha prinos ječma je 4,38 t/ha,a ovsa znatno manji 2,5 t/ha. Urađena je podsetva sa lucerkom koja je košena u septembru (80 bala ili1200 kg), a drugi otkos je planiran za oktobar. Seno je ostavljeno za silažu stoci za zimsku ishranu. Osim žitarica, na školskoj ekonomiji u Kanjiži se uzgaja grožđe po organskim principima. Prema rečima projekt koordinatora, Geze Miškolcija, tri puta je rađeno međuredno tanjiranje, a dva puta ručno okopavanje. Biljka je protiv štetočina tretirana ekološkim preparatima URTIKUM I HUMISIN proizvođača “PERNA“ iz Subotice, dok je D – STOP sredstvo zrenjaninskog Eko centra korišćeno protiv moljaca.

  • Press clipping

U julu je po četvrti put Udruženje TERRA’S organizovalo “Dan oglednih polja“ za zainteresovane poljoprivredne proizvođače, preduzetnike, predstavnike naučnih institucija, ministarstva poljoprivrede, lokalne vlasti i medija. Prenosimo viđenje ove manifestacije iz pera novinara beogradskog časopisa “Bilje i zdravlje“ i novosadskog “Jutra“

„Dobro jutro“

Njive okružene cvećem

Porodični salaš u Ljutovu, kod Subotice, na kojem je rođen i odrastao, Josip Mamužić preuredio je u svojevrsnu bio-farmu. Pridržavajući se najvažnijih zahteva organske poljoprivrede, na oko devetnaest hektara uzgaja razne ratarske i povrtarske vrste, vinovu lozu, voće i stoku. Zemljište obilno đubri zgorelim stajnjakom, a ne primenjuje mineralna đubriva i “hemiju”, koja mu je bezbroj puta ugrozila zdravlje. Biljke prihranjuje i štiti od bolesti i štetočina odabranim ekološkim preparatima i primenjuje plodored. Povrće, po potrebi, između redova nastire slamom… Zdravi i kvalitetni proizvodi s ove farme mogu da prođu i najstrožu laboratorijsku kontrolu. Uglavnom ih prodaje na subotičkoj pijaci na tezgi Udruženja TERRA’S. Međutim, ovakav način proizvodnje, prema Josipovim rečima, zahteva puno rada, ali i posebnu veru u organsku poljoprivredu, koja je naša budućnost.

Mamužić je član Udruženja za organsku hranu TERRA’S, čiji su aktivisti ove godine na njegovoj farmi, uz međunarodnu podršku iz Holandije, postavili dva ogleda. Rezultate su prikazali su početkom jula, na skupu kojem su prisustvovali mnogi proizvođači, privrednici, predstavnici naučnih institucija, medijske kuće…

Prvi ogled postavljen je krajem marta, kada su posejani jari ječam i ovas. Oko mesec dana kasnije usejane su lucerka i podzemna detelina, da bi se utvrdilo kako ječam i ovas reaguju na podsejavnje, ručno (omaške) i sejalicom-unakrsno. Testirani su i specijalna drljača za uništavanje korova i biološko sredstvo za uništavanje štetočina – objasnio je prisutnima dipl.inž Bede Kalman, iz Udruženja TERRA’S.

Drugi ogled pokazuje kako na pšenicu “renesansa”, posejanu krajem oktobra prošle godine, utiče podsetva lucerke i podzemne deteline, obavljena početkom maja. Cilj je da se nakon žetve pšenice dobiju dva otkosa lucerke pre jesenjeg zaoravanja, ali i sagledaju efekti uništavanja korova specijalnom drljačom “Comb Harrow”. Posebno je praćeno kako pojas sačinjen od facelije i livadskog cveća privlači korisne insekte.

Nakon oglednih polja, gosti su obišli i druge “bio-pogone” na ovom salašu. Mnogi su se posebno interesovali za organsku proizvodnju paprike, mrkve, paradajza, kupusnjača i drugog povrća. Komentara i raznih pitanja o iskustvima u organskoj poljoprivredi, upućenih domaćinu, bilo je napretek.    Z.Graovac

„Bilje i zdravlje“

„Noćna frajla“ čuva njive

Organska proizvodnja hrane počela je da se primenjuje i u našoj zemlji. Na manifestaciji “Dani oglednih polja“ u organizaciji Udruženja TERRA’S okupili su se naši proizvođači kao i predstavnici evropskih organizacija koje se bave proizvodnjom, preradom i plasmanom ovako proizvedene hrane.

Principi organske proizvodnje hrane je ono što se radi na biofarmi “Mamužić“ – rekla je dr Tereza Horvat Skenderović, predsednik Udruženja TERRA’S obraćajući se gostima manifestacije. Poljoprivrednik Josip Mamužić iz Ljutova nedaleko od Subotice, napravio je biofarmu na kojoj proizvodi ratarske, povrtarske, voćarske i stočarske proizvode. Njihova međusobna povezanost su za primer kako bi trebalo da izgleda bio – gazdinstvo.

Povrtarske kulture koje se ovde gaje su paprika (babura, “slonovo uvo“, začinska), šargarepa, karfiol, brokoli, paradajz, krompir… Na ovim parcelama korov se uništava okopavanjem, štetočine se suzbijaju kombinacijom cvetnih pojaseva i eko preparata. I bolesti koje mogu da se jave na povrću, sprečavaju se preparatima od prirodnih supstanci, kao hranljivi elementi neophodni da bi proizvodnja bila uspešna. Deset litara eko – đubriva zamenjuje dva vagona stajnjaka.

Osim ratarskih i povrtarskih oglednih polja na biofarmi “Mamužić“ je veliki zasad višnje, koja se gaji na istim organskim principima. Stočarstvo na farmi obezbeđuje deo potrebne količine stajnjaka, a za ishranu stoke se koristi hrana koja je, takođe, organski proizvod.

Prvo lečenje parcela

Svako ko želi da se bavi proizvodnjom organske zdrave hrane mora da prođe kroz pripremni period koji se sastoji u “čišćenju“ parcela od zagađenja koje su ostavili hemijski preparati, veštačka đubriva … Cena proizvoda iz organske proizvodnje je dvostruko i trostruko viša, ali ta hrana, kao i zdravlje, nema cenu. Tu je i cvetni pojas koji je zaštita od štetočina pošto privlači pčele i ostale insekte korisne u prirodnom lancu ishrane. Oni tokom noći sa cvetnog pojasa prelaze na usev i hrane se grinjem, vašima i drugim štetočinama sa pšenice. U toku dana pčele sakupljaju cvetni nektar iz ovog pojasa, a drugi insekti služe kao hrana pticama.

Do početka novembra Srbija dobija strategiju razvoja poljoprivrede

Paori na teškom putu u Evropu

Jedna od najboljih je web strana ( www.minpolj.sr.gov.yu ) Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije koja se svakodnevno ažurira i „puni” novim podacima. Sa ove web strane prenosimo intervju sa ministarkom Ivanom Dulić Marković objavljenom u novosadskom DNEVNIKU.

Strategija razvoja poljoprivrede Srbije biće završena do početka novembra, a njen osnovni cilj će biti da pokaže šta moramo da učinimo da bismo naš agrar približili i uključili u Evropsku uniju, čiji članovi želimo i moramo postati, izjavila je republička ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković.

Ovo je jedini put naše poljoprivrede, naravno, pod uslovom da želimo u EU, a strategija nije urađena s ciljem da se ulagujemo seljacima, već da im pokažemo šta i kako treba da se radi i da im objasnimo da put kojim smo krenuli neće biti nimalo lak. Više se ne smemo igrati s budućnošću, a da je poslednji čas da se ozbiljno suočimo s problemima jasno je ako se ima u vidu populistička strategija iz 1999. godine, prema kojoj je već sada trebalo da imamo suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda od 1,5 milijardu dinara, što niti jeste, niti je realno bilo moguće.

U strategiji neće biti napisano koje useve paori treba da seju i šta da gaje u svojim stajama, jer država to ne treba da im govori s obzirom na to da nam je svima cilj tržišna privreda. Strategija će doneti potpuni pregled konkurentnosti naših proizvoda s onim što se proizvodi u EU, na osnovu čega će naši zemljoradnici sami moći doneti zaključke šta im se najviše isplati da rade. S druge strane, kaže ministarka, država će nastaviti da kroz subvencije i druge mere podrške podstiče razvoj agrara. U središtu strategije kao osnovni cilj je komercijalno seosko gazdinstvo, a ne poljoprivredna preduzeća ili kombinati.

Ukoliko vi morate da zapošljavate ljude i isplaćujete im plate, to znači da ste manje konkurentni – objašnjava Ivana Dulić-Marković. – Evropska praksa je pokazala da su tržišno orijentisana porodična gazdinstva najkonkurentnija i sve mere koje će država preduzimati u cilju razvoja poljoprivrede biće okrenute prema njima, i kada se radi o kreditima i kada se govori o subvencijama, zemljišnoj politici i svim drugim merama. Strategija će takođe pokazati da se naša kompletna poljoprivreda mora menjati i prilagođavati. Potrebne su promene strukture gazdinstava, institucija, samog Ministarstva poljoprivrede, savetodavne službe.

Jedna od novina u strategiji svakako će biti i odnos države prema oranicama, a najvažnije je da će sve državne njive uskoro biti ponuđene u zakup, i to pre svega komercijalnim porodičnim gazdinstvima – kaže Ivana Dulić-Marković. – Biće formirana posebna agencija za zemljište, koja će oranice ponuditi na javnoj aukciji ili tenderu, i ko bude imao interesa, uz nadoknadu će ih dobiti u najam. Takođe, postoji mogućnost da se nakon izvesnog vremena neke njive koje su sada u državnom vlasništvu i prodaju. S obzirom na to da postoji problem oko definisanja vlasništva nad oranicama, država će svima dati rok da se definitivno odredi šta je državno, a šta društveno, a nakon toga će se krenuti u iznajmljivanje poljoprivrednog zemljišta.

Strategija isplata subvencija je prilagođena našem putu u Evropu. Mi ne možemo odmah preći na isplatu po hektaru, jer nam je potrebna posebna agencija, koja u Mađarskoj, na primer, zapošljava 1.200 ljudi. Strategija predviđa tri etape našeg pristupa EU. Prva, koja bi startovala odmah, predviđa da se pored industrijskog bilja ostavi mogućnost i za subvencionisanje dela povrtarstva. Druga etapa bi zavisila od onoga šta se dešava u samoj Uniji, a treća je kada mi budemo u EU i kada će malo toga zavisiti od nas.

Po ministarkinim rečima, strategiju prati nekoliko dokumenata. Prvi je popis, to jest kompletna statistika domaće poljoprivrede, uz dodatak koji sadrži popis svega onoga šta treba da uradimo da bismo postali deo Evropske unije. Drugi prateći “papir” su analize 15 grupa proizvoda, od govedarstva do ribarstva. Treći dokument je analiza konkurentnosti: gde smo konkurentni, bilo kvalitetom proizvoda, bilo njihovom cenom. Na kraju, tu su i bilansi proizvoda. Sama strategija ide u tri pravca. Prvi su strukturne promene koje treba uraditi, drugi deo govori o razvoju tržišta s merama državne podrške i treći segment je ruralni razvoj. Sve dokumente obuhvaćene strategijom uradili su domaći i strani stručnjaci.

Strategija će se naći i pred Vladom Srbije i pred odborom za poljoprivredu Skupštine Srbije koji treba da daju svoje mišljenje i da je usvoje. Međutim, bilo da je prihvatimo sada ili za dve godine, sigurno je da ovaj dokument nema alternativu, a samo je pitanje da li mi želimo u evropske integracije ili ne – rekla je Ivana Dulić – Marković.

Članovima TERRA’s —popust na analizu

Prvi korak koji se preduzima prilikom prelaska na organsku poljoprivredu jeste odnošenje uzoraka zemljišta na hemijsku analizu na plodnost, prisutnost teških metala i ostatake pesticida. Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad radi kompletnu analizu zemljišta koja ukupno košta 28.200,00. Analiza na ostatke hemijskih zaštitnih sredstava (pesticidi, herbicidi i slično) staje 16.200,00 dinara, na teške metale 10.000,00 dinara, a osnovna hemijska analiza 2.000,00 dinara. Članovi Udruženja TERRA’S uz pokazivanje članske karte overene za 2004. godinu imaju popust od 30%, a ako su sa teritorije Vojvodine i pokažu rešenje o plaćenom porezu ili ugovor o vlasništvu zemljišta onda je osnovna hemijska analiza zemljišta besplatna zahvaljujući akciji Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Tako članovi Udruženja analizu plaćaju 19.740,00 dinara, a ako su iz Vojvodine onda 18.340,00. U dogovoru sa predstavnicima Zavoda za zaštitu zdravlja Subotica članovima Udruženja TERRA’S je obezbeđen popust od 10 % na kompletnu analizu sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Obavezno treba poneti overenu člansku kartu za 2004. godinu.

  • Projekt vesti

Novi zakon u izradi

Na inicijativu stručne javnosti Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije je odlučilo da se pristupi izradi novog Zakona i pravilnika o organskoj proizvodnji. Pri Ministarstvu je formirana radna grupa od 12 članova među kojima su i predstavnici Udruženja TERRA’S: dipl. inž. Bede Kalman, dipl. teh. Miroljub Kiš, dr Tereza Horvat Skenderović i dipl. inž Nenad Novaković.

Oformljene su i posebne podgrupe za izradu pravilnika za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje, za primarnu biljnu proizvodnju i zaštitu, zatim pravilnika za preradu organskih sirovina i za stočarstvo. Prvi sastanak radne grupe je održan 19. jula u Subotici, na kojem su utvrđene dalje aktivnosti, nakon čega su se sastajali još dva puta u Opovu i Svilajncu. Predviđeno je da do kraja godine svaka podgrupa podnese Minstarstvu i ministrici, dr Ivani Dulić Marković, radne predloge pravilnika i nacrt novog Zakona.

TERRA’s tezga na pijaci

Javno preduzeće “Subotičke pijace“ i Udruženje TERRA’S su uspostavili dobru saradnju. Osim Kioska na mlečnom delu gradske pijace gde se posebno izdvaja ponuda kozijeg mleka i sira sa biofarme “Medve“, data je mogućnost članovima TERRA’S da plasiraju svoje proizvode na posebno označenoj tezgi.

“Želite li neprskano povrće iz biološke proizvodnje? Grašak, karfiol, šargarepa…. svakog petka, subote i nedelje na Mlečnoj pijaci. Potražite ljubičastu tezgu sa brojem 204 i znakom TERRA’S“, glasio je radio – spot kojim su obaveštavani Subotičani o mogućnostima nabavke proverenih organskih proizvoda. U septembru je dominirala paprika sa organske farme “Mamužić“ iz Ljutova. Kvalitet i povoljna cena su privukli veliki broj kupaca.

Pijaca dobre prakse

Pijaca dobre poljoprivredne prakse “Moj salaš“, održana je po drugi put, 27. avgusta u Novom Sadu u organizaciji Zelene mreže Vojvodine. Ponovo je izazvala veliki odziv građana, interesovanje medija i neskriveno zadovoljstvo salašara i poljoprivrednika. Učestvovali su izlagači i direktni poljoprivredni proizvođači iz subotičkog Udruženja TERRA’S, novosadskih naselja i Sombora. U ponudi je bilo sveže povrće, voće, začinsko bilje i cveće, ali i ručni radovi žena iz Vojvodine, suveniri, grnčarija i drugi upotrebni predmeti vezani za salaše i ruralni život. Cilj pijace je osnaživanje proizvođača dobre poljoprivredne prakse, revitalizacija tracionalne salašarske proizvodnje, promocija zdravstveno – bezebedne hrane i edukacija potrošača.

Festival uz TERRA’s

Jedna od permanentnih aktivnosti Udruženja TERRA’S je i degustacija jela od organskih ptoizvoda. Ovogodišnji 11. Međunarodni filmski festival Palić 2004. posetiocima je pružio mogućnost da od 17. do 24. jula pogledaju više od 70 filmova u zvaničnom takmičarskom i pratećim programima.

Sada već tradicionalno, svečano otvaranje i zatvaranje ove prestižne filmske manifestacije evropskog nivoa, proteklo je uz zakusku a’la TERRA’S. Filmski stvaraoci, predstavnici sponzora festivala, novinari i svi ostali brojni gosti iz naše zemlje i inostranstva, uživali su u specijalitetima spremljenim po recepturi članova Udruženja TERRA’S.

Smanjiti zagađenje Dunava

U avgustu je Udruženje TERRA’S započelo sa realizacijom još jednog projekta “Organska poljoprivreda – korak ka očuvanju Dunavskog basena“ uz podršku Regionalnog centra za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu i Regionalnog dunavskog programa Ujedinjenih Nacija za razvoj UNDP/GEF. Cilj je smanjivanje zagađenosti Dunavskog basena nutrijentima i toksičnim materijama prouzrokovanih korišćenjem hemijskih preparata za zaštitu bilja i veštačkih đubriva u poljoprivredi. Subotica, odnosno zaštićena prirodna dobra Palićko i Ludaško jezero, su preko kanala Tisa – Palić povezani sa Dunavom. Da bi se ostvario osnovni cilj – smanjenja zagađenosti podru č ja Dunavskog basena, projektne aktivnosti su usmerene na uspostavljanje saradnje između vladinog, nevladinog sektora i individualnih poljoprivrednika na preduzimanju konkretnih mera za razvoj svesti o zna čaju širenja organske poljoprivrede kao proizvodnje koja ne zagađuje ž ivotnu sredinu. Kroz saradnju sa još dva grada Bečejom i Beočinom, kao rezultat aktivnosti će biti i iniciranje izrade akcionih planova o razvoju organske poljoprivrede u sve tri opštine.

Svako ko želi da se bavi proizvodnjom organske zdrave hrane mora da prođe kroz pripremni period koji se sastoji u “čišćenju“ parcela od zagađenja koje su ostavili hemijski preparati, veštačka đubriva … Cena proizvoda iz organske proizvodnje je dvostruko i trostruko viša, ali ta hrana, kao i zdravlje, nema cenu. Tu je i cvetni pojas koji je zaštita od štetočina pošto privlači pčele i ostale insekte korisne u prirodnom lancu ishrane. Oni tokom noći sa cvetnog pojasa prelaze na usev i hrane se grinjem, vašima i drugim štetočinama sa pšenice. U toku dana pčele sakupljaju cvetni nektar iz ovog pojasa, a drugi insekti služe kao hrana pticama.

Do početka novembra Srbija dobija strategiju razvoja poljoprivrede