Terra’s bilten #13/2004

  • TERRA’s se potvrđuje kao istinski centar za bio-hranu

Iskustva preneta u Prištinu

U izdanju “Subotičkih novina“ od 20. februara 2004. godine objavljen je tekst autora Ljubomira Đorđevića o poseti učesnika međunarodnog projekta “Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi“ iz Prištine

Subotički TERRA’S je najstarija organizacija koja se sve više potvrđuje kao centar za edukaciju. Prošle subote završen je studijski boravak jedne ekipe iz Prištine, odnosno, sa Kosova, koja pokušava da i tamo organizuje proizvodnju organske hrane.

Kao nevladina organizacija smo, uz pomoć UNMIK-a, formirani 2000. godine, i u saradnji sa organizacijom AVALON iz Holandije, preko Regionalnog centra za Jugoistočnu Evropu, pokušavamo da i na Kosovu farmere zainteresujemo za organsku proizvodnju. Do sada smo prošli niz treninga, a od ove godine naša NVO vodi ceo projekat , rekao nam je Adem Demaj , direktor Projekta, profesor fitofarmacije na Poljoprivrednom fakultetu u Prištini. Njihova nevladina organizacija, „Društvo za organsku proizvodnju na Kosovu”, funkcioniše kao „kišobran” organizacija koja oko sebe okuplja i druge, ili učestvuje u njihovom formiranju. Budući da je ta vrsta prozivodnje sasvim nova na Kosovu i Metohiji, za afirmaciju novog pristupa proizvodnji hrane je potrebno i vremena i napora.

U ovom trenutku imamo četiri farmera koji su eksperimentalno ušli u ovu proizvodnju, a zainteresovano je još njih dvadesetak. Organizacije se formiraju u Orahovcu, Klini, Đakovici, Dečanima, Peći, Suvoj Reci, Skenderaju, ranije Srbica. Nisu to velike parcele, ali je bitno da se započne sa konkretnom prozvodnjom , kaže Butrint Rama , student četvrte godine na Poljoprivrednom fakultetu.

U grupi sa Kosova bio je i jedan neposredni poljoprivredni proizvođač, ili kako to oni kažu, farmer:

Osnovna delatnost mi je proizvodnja organskog komposta, a u organsku proizvodnju sam uneo 50 ari pod voćem, 20 pod pšenicom i 30 ari pod povrćem. Nema tu još ekonomske računice, jer nije razvijena mreža, još ne postoje navike, nema organizovane prodaje, ali sam siguran da imamo dobre perspektive , rekao je Kolj Prenaj, koji je u isto vreme i sekretar Društva.

Profesor Demaj objašnjava da su krenuli pre svega sa organskom proizvodnjom u oblasti žitarica, uz malo povrtarstva i voća, pre svega jabuka i krušaka, ali nameravaju da prošire delatnosti na vinograde, budući da je Kosmet bio vrlo poznat po svojim vinima. Ali, u planu je i stočarstvo.

Osnovna ideja je da ubedimo ljude da je organsko meso dobro, a da ono sa hemikalijama ne valja. Na ruku nam idu i dobri uslovi, tu su planine gde je moguće hraniti stoku na prirodni način, a prvi neposredni korak će nam biti da formiramo posebnu nevladinu organizaciju za organsku stočarsku priozvodnju, pa verovatno i na jugu Srbije, u Preševu, Bujanovcu i Medveđi – kaže Fatgzim Ljatifi , asistent na Poljoprivrednom fakultetu na smeru za veterinu.

Naravno, kako je to običaj kod dobrih domaćina, gosti nisu samo sedeli u sali, slušali izlaganja ovdašnjih stručnjaka i učestvovali u raspravi, nego su imali vremena i da obiđu grad.

  • Intervju

Dr Ivana Dulić Marković, nova ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije

Na prvom mestu – obrazovanje

Jedna od linija u budžetu biće usmerena na razvoj i širenje organske proizvodnje za koju je potrebna dobra infrastruktura i mnogo znanja. Slažem se da postoji ogromno tržište za organske proizvode, potvrdila je novoizabrana ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije, dr Ivana Dulić Marković, gostujući u emisiji “U središtu pažnje“ na Prvom programu Radio – Beograda. Prenosimo delove ovog intervjua.

Koji su prioriteti, gde će se i kako sredstva iz republičkog budžeta trošiti?

Jedan od naših ciljeva koji želimo postići budžetom jeste unapređenje proizvodne strukture u stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu, industrijskom bilju, kao i da stabilizujemo površine pod pšenicom. Prvi put je iz poljoprivrednog budžeta odvojen onaj deo novca kojim će se otkupljivati pšenica neophodna za robne rezerve. Podsticaćemo proizvodnju namenjenu izvozu, uspostavićemo program kreditiranja poljoprivrede, registraciju poljoprivrednih proizvođača, zatim pokušaćemo da unapredimo efektivnost veterinarske službe, da uspostavimo fitosanitarnu službu i sistem laboratorija. Naročito nam je važno da reorganizujemo poljoprivredne službe tako da efikasnije prenose znanje, jer po mom mišljenju osnovna stvar je unapređivanje znanja. Mi ćemo kroz budžet subvencionisati izgradnju sistema za navodnjavanje. Isto tako podržaćemo realizaciju projekta Svetske banke vezan za navodnjavanje.

Da li je realno očekivati da se zaustavi pad standarda poljoprivrednih proizvođača i poveća konkurentnost na inostranom tržištu koje je, itekako, probirljivo?

Mislim da su očekivanja ljudi prilično realna. Niko ne očekuje čuda, posebno u kratkom vremenskom periodu. Važno je da se negativni trendovi zaustave i odpočne osmišljenije da se radi u poljoprivredi. Isto tako novac treba da dođe do onih koji zaista mogu unaprediti proizvodnju da postane konkurentnija na tržištu. Država treba da uspostavi pravila koja bi bila jednaka za sve, a da subvencioniše one koji su dobri. Međutim, na neki drugi način bi trebala da doprinese dohotku onih koji više nisu konkurentni, kroz npr. jednokratne vidove pomoći, ali ne u proizvodnju. To ćemo postići registracijom proizvođača.

Kako stimulisati mlade, posebno u ruralnim područjima, da se okrenu poljoprivredi?

Postoji posebna stavka u budžetu koja se zove subvencija za unapređenje poljoprivrede i ruralni razvoj, kako bi smo privukli i sredstva Evropske agencije za razvoj koja će ove godine uložiti tri miliona evra za razvoj Agencije za ruralni razvoj i različite projkte na selu. Naša ideja je da pristup subvencijama na prvom mestu imaju oni koji su mladi i žele da se obrazuju. Na taj način želimo da ih ohrabrimo u realiyaciji njihovih ideja i kroz projekte dobiju inicijalni kapital za odpočinjanje proizvodnje. Cilj nam je da stimulišemo ona gazdinstva koja žele da investiraju u postrojenja za preradu i pakovanje voća, povrća, zatim one koji žele da se okrenu profitabilnijim proizvodnjama, kao što su uzgoj cveća, lekovitog bilja, podizanje plastenika, semenskom, a ne merkantilnom proizvodnjom itd. U Srbiji se pokazalo da jedan dobar primer povlači druge ljude da se uključe u neki deo proizvodnje.

Da li je predviđen razvoj seoskog turizama?

Svakako da smo planirali. Razgovarali smo sa predstavnicima Svetske banke o projektu očuvanja genetičkih resursa životinja u regionu Stare planine. Spremni su da podstiču različite male projekte kojim će se očuvati stare pasmine, a sve to će “uvezati“ kroz priču o turizmu i zaštitu životne sredine. Inače, izdvojeno je 4 milijarede dinara za kratkoročne kredite u poljoprivredi i želimo da ih u prvoj godini uzmu poljoprivrednici za nabavku semenea ili iputa, na veoma jednostavan način preko banaka, a država će da garantuje rizik bankama. Srednjoročni programi kreditiranja će biti namenjeni za mehanizaciju, navodnjavanje, manje prerađivačke kapacitete i slično.

Kako ćete rešavati probleme seljaka?

Očekujem da nam pruže šansu i vide šta znamo. Neka nam kažu šta nije dobro, ali isto tako se nadam da će nas podržati na različite načine. Samo zajedno možemo unaprediti proizvodnju. Mislim da je država jedan veliki pazl koji i u poljoprivredi mora da se složi. Svi od proizvođača, ministarstva, institrucija treba da budu bolji i tako ćemo krenuti napred.

  • Press clipping

Prenosimo deo teksta iz februarskog izdanja lista “Privredni pregled“, autorke Slađane Madžgalj

Organska hrana sve traženija u svetu

Kako proizvoditi organsku hranu za kojom se tražnja na tržištu EU, SAD i Japana godišnje u proseku uvećava za oko 20 % i koja, uz odgovarajuće sertifikate, za žitarice dostiže cenu i do 80 % veću od konvencionalno proizvedenih, za voće do 50 i za povrće do 20 % – ključno je pitanje za svaku zemlju koja ima razvijenu ili namerava da razvija poljoprivredu. Tim pre, što zemlje koje diktiraju takav rast tražnje iz svoje proizvodnje mogu da pokriju tek polovinu vlastitih potreba. O tome za “Pregled“ govori, dr Tereza Horvat Skenderović, predsednik Udruženja za organsku hranu TERRA’S iz Subotice i nacionalni koordinator međunarodnog projekta “Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi“ koji finansira holandska Vlada preko AVALON fondacije.

TERRA’S je osnovan pre 14 godina i po principu klastera okuplja proizvođače poljoprivrednih proizvoda, prerađivače i bave se savetodavnim i edukativnim poslovima vezanim za proizvodnju, promociju i plasman organske hrane. Iz udruženja je nastala “Organika“ akreditovana po propisima EU za kontrolu organske proizvodnje i proizvoda, na osnovu čijih izveštaja Ministarstvo poljoprivrede izdaje odgovarajuće sertifikate. U saradnji sa sertifikacionom organizacijom Bio – eko garanti (BCS) iz Nemačke, prvi domaći proizvod koji je dobio međunarodno priznat sertifikate je bio – next sok od jabuke kompanije “Fresh&CO“.

U sistemu TERRA’S se, navodi dr Tereza Horvat Skenderović, trenutno nalazi 2.200 hektara sertifikovanih površina (uglavnom pod bundevom, suncokretom i drugim ratarskim kulturama, kao i pod lekovitim biljem, a od nedavno i jabukama), dok se u takozvanoj prelaznoj fazi nalazi 550 hektara. Pored toga ima još 4.200 prijavljenih potencijalnih površina iz Vojvodine i Srbije.

Pri tom se za sada radi na osnovu pravilnika koji propisuje uslove za primarnu biljnu proizvodnju i stočarstvo, dok su pravilnici za preradu organskih sirovina još u izradi. Proces dobijanja sertifikata počinje tako što se proizvođači kad prođu edukaciju i pripreme u TERRA’S – u prijavljuju “Organici“ koja tu prijavu prosleđuje Ministarstvu i šalje inspektore na teren, to jest, na svakoj pojedinačnoj parceli utvrde opšte agroekološke uslove proizvodnje. To znači da parcela treba da bude izolovana od drugih na kojima se odvija konvencionalna proizvodnja – kako do nje ne bi dopirala eventualna hemijska sredstva koja se koriste za zaštitu bilja, da ne bude blizu autoputa, fabrike, ili drugog potencijalnog zagađivača. Ako kandidat ima dokumentaciju kojom može da dokaže šta je na tom zemljištu gajio i koja je đubriva koristio u poslednje tri godine, kao i relevantne dokaze o tome da u zemljištu nama štetnih materija, on automatski ulazi u proces. U protivnom, ili ako prvi put kreće sa organskom proizvodnjom, radi se analiza uzoraka zemljišta koja u proseku košta od dve do osam hiljada dinara po parceli i na osnovu koje se određuje dužina prelaznog ili perioda konverzije tokom koje zemljište treba da se “odmori“ i očisti od štetnih materija.

Taj period može da traje od jedne do najviše tri godine, a proizvođač za to vreme već počinje proizvodnju po organskim principima. Dakle, bez hemikalija i samo uz podršku biopreparata na bazi lekovitog bilja tipa onih koje kod nas proizvode “Bio eko centar“ Zrenjanin i “Biolabor“ Subotica. Uz to, obavezan je umesto veštačkog koristiti isključivo prirodno đubrivo, a u pripremi i obradi zemlje, umesto agrohemijskih da primenjuje agrotehničke mere. Ukupan inspekcijski nadzor i postupak sertifikacije, zavisno od kulture i površine, proizvođača može da košta do dva procenta od ukupne vrednosti proizvodnje, ali je problem u tome što se, iako moraju imati isti tretman kao plodovi organskog porekla prodaju po ceni kao konvencionalni, kaže dr Horvat Skenderović.

  • Projekt – vesti

Prvi put o organskoj

Na tradicionalnom 38. Seminaru agronoma, po prvi put je u zvanični deo programa uvrštena organska poljoprivreda. Na okruglom stolu, kojim je rukovodila prof. dr Branka Lazić, stručnjaci Udruženja TERRA’S su govorili o osnovnim principima organske proizvodnje, sistemu inspekcije i sertifikacije. To je bila prilika da se oko 150 agronoma iz naše zemlje upozna sa aktivnostima u okviru međunarodnog projekta “Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi“. Svi radovi prezentirani na ovom skupu biće objavljeni u Zborniku Instituta za ratarstvo i povrtarstvo koji je zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada organizovao ovaj skup agronomske struke na Zlatiboru od 25. januara do 2. februara.

Promocija bio soka

Kompanija “ Fresh & Co“ je početkom ove godine započela proizvodnju soka od organski gajenog voća, a kao prvi te vrste u prodaji će se pojaviti “bio next organik“ od jabuke, saopšteno je na konferenciji za novinare organizovanoj 12. februara u beogradskom hotelu “Hajat“. Preduzeće “Organika“, specijalizovano za kontrolu organske proizvodnje izvršilo je tri kontrole ovog soka po američkim i evropskim standardima. Pored sertifikata republičkog Ministarstva poljoprivrede, sok je sertifikovan i od strane nemačke kuće “BCS eko garanti“ što će omogućiti plasman i na inostrano tržište, izjavio je dipl. inž Nenad Novaković.

Predavaje o marketingu u organskoj proizvodnji novinarima je održao prof. dr Tomislav Sudarević. To je bila prilika da ih upozna i sa realizacijom međunarodnog projekta “Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi“.

Terra’s u Nirnbergu

Kompanija “ Fresh & Co“ je početkom ove godine započela proizvodnju soka od organski gajenog voća, a kao prvi te vrste u prodaji će se pojaviti “bio next organik“ od jabuke, saopšteno je na konferenciji za novinare organizovanoj 12. februara u beogradskom hotelu “Hajat“. Preduzeće “Organika“, specijalizovano za kontrolu organske proizvodnje izvršilo je tri kontrole ovog soka po američkim i evropskim standardima. Pored sertifikata republičkog Ministarstva poljoprivrede, sok je sertifikovan i od strane nemačke kuće “BCS eko garanti“ što će omogućiti plasman i na inostrano tržište, izjavio je dipl. inž Nenad Novaković.

Predavaje o marketingu u organskoj proizvodnji novinarima je održao prof. dr Tomislav Sudarević. To je bila prilika da ih upozna i sa realizacijom međunarodnog projekta “Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi“.

Seminar za malinare

U organizaciji Skupštine opštine Valjevo, stručnjaci Udruženja TERRA’S su 16. marta održali bio – školu za poljoprivredne proizvođače ovog regionana. Glavna tema je bila: “Uzgoj bobičastog voća na organskim principima“, ali su učesnici bili upoznati i uopšte o razvoju organske poljoprivrede u našoj zemlji i inostranstvu, zatim o kvalitetu organskih proizvoda u odnosu na kovencionalne, obrađen je i zdravstveni aspekt, kao i celokupan sistem inspekcije i sertifikacije organskih proizvoda.

Učesnici seminara su bili izuzetno zainteresovani za ovu oblast, te je predloženo da formiraju udruženje poljoprivrednika za organsku proizvodnju. S obzirom da u Valjevu već imaju hladnjaču za prijem, preradu i pakovanje bobičastog voća, sugerisano je povezivanje sa subotičkom kompanijom “Fresh&co“ za koju, takođe, mogu prikupljati organske jabuke za proizvodnju bio next organik soka.

Sabor u Beogradu

Pod sloganom “Zlatna gruda zemlje koju volim“ u Beogradu je 25. januara održan Prvi Svetosavski sabor mladih poljoprivrednika Srbije. Manifestaciju je otvorila Borka Vučić, predsednik Fonda za doškolovavanje mladih poljoprivrednika koja je istakla da je cilj Sabora okupljanje mladih sa sela i njihovo povezivanje i saradnja sa naučnim i obrazovnim institucijama.

Oko tri hiljade posetilaca, među kojima su bili i članovi Udruženja TERRA’S, uživalo je u izuzetno bogatom kulturno – umetničkom programu kome je u foajeu Sava centra predhodio sajamski nastup mnogobrojnih organizacija i ustanova čija je delatnost vezana za poljoprivredu. Na štandu subotičkog TERRA’S – a stručnjaci su govorili o principima organske proizvodnje. Prema rečima dipl. inž. Nenada Novakovića posebno je prijatno iznenađen zainteresovanošću mlađih poljoprivrednika i studenata za ovaj način proizvodnje. Manifestaciju su organizovali Fond za doškolovavanje mladih poljoprivrednika, Društvo srpskih domaćina, Savet dijaspore i Unija zelenih.

Ogledne parcele pod pšenicom

U nastavku realizacije projekta “Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi“ stručnjaci TERRA’S-a su planirali formiranje oglednih polja. U oktobru prošle godine posejana je pšenica sorte renesansa na površini od po 0,20 ha na oglednim poljima farme Mamužić u Ljutovu i ekonomije Srednje poljoprivredne škole u Kanjiži. Cilj ogleda je da se prouči kako pšenica reaguje na podsetvu sa lucerkom (Medicago sativa L.) i podzemnom detelinom (Trifolium subterranea L.), jednom vrstom jednogodišnje leguminoze sa visokom otpornošću na sušu. Takođe, će se pratiti rezultati uništavanja korova mehaničkim putem (comb – harrow drljačom) i uticaj podizanja cvetnog zaštitnog pojasa (mesto prebivališta za peredatore – korisne insekte). Prema rečima dipl. inž. Bede Kalmana, pšenica je u dobrom stanju.