Terra’s bilten #12/2003

  • Odgoj i nega životinja po organskim principima

Dipl. inž. Branislava Pantelić povodom 4. oktobra Svetskog dana zaštite životinja

Koja je prednost organskog uzgoja životinja? – Kakav treba da bude uzgoj stoke koji će u najvećoj meri uzeti u obzir i usaglasiti biološke i etičke, etološke i ekonomske momente? – Koji su to načini držanja koji se bave potrebama životinja, rase, a koji će omogućiti ostvarenje korisne veze između čoveka i životinje?

Moramo priznati da je poslednjih dvadesetak godina stočarstvo pretvoreno u industriju, kao da se ne radi o živim bićima. Odgajivač provodi sve manje vremena među svojom stokom, manje je poznaje i više se oslanja na mašine, kompjutere koji obaveštavaju o zdravstvenom stanju i drugim promenama kod životinja i u objektima.

U intezivnom stočarstvu držnje velikog broja grla na skučenom prostoru prouzrokuje promene u ponašanju životinja, stres, nemogućnost kretanja i stvaranja grupa, nemogućnost ispoljavanja navika i prirodnog ponašanja. Ovaj način proizvodnje povlači za sobom potrebu odnosno nužnost za kastracijom, sečenjem repova, obezrožavanjem, stalnim dodavanjem antibiotika, stimulatora rasta, steroida i drugih materija.

Postavlja se i nameće pitanje: da li je ovaj način držanja “dobar“ sa etološke tačke gledišta. Odgovor na većinu pitanja je negativan.

Uzgoj životinja u intezivnom stočarstvu izaziva sledeće probleme:

Premda bi poljoprivreda, budući da počiva na uzgoju biljaka koje za razvoj troše prvenstveno sunčevu energiju, trebala biti čisti proizvođač energije, današnja situacija je takva da poljoprivredna proizvodnja troši više energije nego što je daje u svojim proizvodima. Tako se energija (gorivo) troši za rad poljoprivrednih mašina, za proizvodnju mineralnog đubriva, ambalaže itd..

Teško se može prihvatiti da se proizvodnja bazirana na konstantnom gubitku može održati.

Sistemi za intezivnu proizvodnju u stočarstvu traže mnogo energije, lekova, ulaganja, a ponajviše skupu hranu. Intezivna poljoprivreda proizvodi ogromne količine otpada potencijalnih zagađivača, kao što je npr. tečni stajnjak koji dospeva u podzemne, a preko njih i u druge prirodne vode.

Stimulatori rasta i lekovi mogu izazvati zdravstvene probleme i rezistentnost na lekove. Sve ove opasnosti učvršćuju potrebu za organskom poljoprivredom.

I etičko pitanje je veoma važno. Jedno od najčešće postavljanih je: da li je etički toviti životinje?

Postoji dilema da li su životinje inteligentna i razumna živa bića. Dokazano je da je jedna od najinteligentnijih svinja. Takođe je činjenica da životinje pate, osećaju bol, pa čak i kada bi prestali da konzumiramo njihovo meso, ipak bi morali da se umešamo u njihov život. Šta je ono čime nanosimo bol i uzrokujemo patnju teletu, prasetu ili jagnjetu: ako ih sprečavamo da reaguju onako kako odgovara vrsti ili uzrastu životinja, ako je u nemogućnosti da normalno ispolji svoje životne navike postaje frustrirana, agresivna ili apatična. Pati ako mora da se ponaša drugačije od onog na slobodi, ako mora da dobije lekove ili je izložimo hiruškom zahvatu.

Kakav treba da bude uzgoj stoke koji će u najvećoj meri uzeti u obzir i usaglasiti biološke i etičke, etološke i ekonomske momente? Koji su to načini držanja koji se bave potrebama životinja, rase, a koji će omogućiti ostvarenje korisne veze između čoveka i životinje?

Odagajanje stoke treba da bude ekonomično, ali životinje se ne smeju zloupotrebiti, već tražiti od njih optimum, a ne maksimum. Životinje treba odgajati u okruženju gde će izgraditi samoodrživi sistem po ugledu na prirodu, ali i da istovremeno proizvodi višak za potrebe čoveka. Odgajati autohtone i rase karakteristične za jednu sredinu, region kontinent, što utiče na ubrzanje i pojačavanje adaptivne moći životinja.

Dakle, prednosti odgoja po organskim principima su značajna. Na primer “organske“ krave često dožive deset – jedanaest laktacija što znači da ispune osamdeset posto svog životnog potencijala. One možda proizvedu manje u pojedinačnoj laktaciji, ali u krajnjoj životnoj produkciji daju više mleka i teladi u odnosu na krave iz klasičnog uzgoja. Druga prednost su mala ulaganja i korišćenje životne snage životinja.

Sa etičke i etološke tačke gledišta kriterijumi u organskoj poljoprivredi su sledeći: odgoj u skladu sa prirodom uz prisustvo muških priplodnjaka što omogućava ispoljavanje prirodnog ponašanja u reprodukciji, podmladak odgajaju majke, hraniva po sastavu odgovaraju zahtevima rase i kategorijama životinja, kao i vreme hranjenja, zatim životinjama se mora omogućiti formiranje grupa u okviru rase kategorije, jer su one društvena bića i na kraju dopušteno je da se vezuju samo one životinje koje su bolesne, pred porođajem ili su iz nekog drugog razloga postale agresivne.

  • Raste zainteresovanost za bio-školu

Uz degustaciju bioloških proizvoda u Udruženju TERRA’S je 22. decembra organizovano sada već tradicionalno prednovogodišnje druženje sa novinarima. Tom prilikom dr Tereza Horvat Skenderović, se posebno osvrnula na postignute rezultate međunarodnog projekta “Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi“:

Ističem ga kao najznačajniji TERRA’S – ov projekat koji se već treću godinu realizuje u Srbiji, a nacionalni koordinator je naše udruženje. U program aktivnosti usmerene na razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi, uključeni su još Kosovo, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija. Sprovodi se u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a finansijer je Humanitarni institut za saradnju sa zemljama u razvoju u jugoistočnoj Evropi (HIVOS) preko Avalon fondacije iz Holandije. Izuzetan značaj projekta je i u tome što oko zajedničkog cilja okuplja ljude različitih etničkih grupa, a sve u interesu stvaranja uslova za postizanje trajnog mira, prosperiteta i stabilnosti ovog dela Evrope. Dakle, projekat predstavlja doprinos ostvarenju ciljeva Pakta za stabilnost u oblasti organske poljoprivrede.

Sumirajući samo neke od postignutih rezultata projekta u ovoj godini, dr Tereza Horvat Skenderović je izdvojila organizovanje tri bio – škole koje je pohađalo oko 140 poljoprivrednih proizvođača iz cele Srbije. S obzirom da je sa aspekta razvoja organske proizvodnje značajna savetodavna služba, za stručnjake različitih profila održan je seminar, obuka budućih savetodavaca. Zahvaljujući ovom projektu organska proizvodnja po modelu TERRA’S se sve više širi u Vojvodini (okolina Novog Sada, Kanjiže, Horgoša, Opova, Sente, Zrenjanina, Kikinde i naravno Subotice) i centralnoj Srbiji. I na području Kopaonika, Tare, Divčibara, Stare planine zainteresovani su za edukaciju iz oblasti organizovanog i kontrolisanog sakupljanja šumskih plodova i uvođenja organske poljoprivrede, saopštila je dr Tereza Horvat Skenderović i dodala:

Postignuti rezultati uticali su na nastavak projekta i u naredne tri godine. Pripremamo poseban plan rada za 2004., a ono što je već izvesno jeste organizovanje seminara za poljoprivrednike iz Prištine. Prva faza je više bila usmerena na širenje primarne poljoprivrede i proizvođačkih kapaciteta organskih sirovina, dok će se u drugoj fazi akcenat biti dat na marketing i plasman organskih proizvoda.

  • Kako analizirati i oceniti organsku farmu

Svesni činjenice da se najbolji efekti u širenju organske proizvodnje postižu permanentnom edukacijom, Udruženje TERRA’S je i u ovoj godini poseban deo projekta usmerilo na organizovanje različitih seminara. Jedan od njih održan je 1. oktobra na Otvorenom univerzitetu za napredne proizvođače i poljoprivredne savetnike. Učesnici su bili poljoprivrednici, agronomi i stručnjaci raznih drugih profila iz Zrenjanina, Dimitrovgrada, Subotice, Novog Sada, Kanjiže, Hajdukova, Ljutova, Bajmoka. Uz stručnu pomoć predavača Darka Znaora, savetnika Avalon fondacije iz Holandije kroz teorijsku i praktičnu nastavu sticali su znanje kako da analiziraju i ocene organsku farmu.

Podeljeni u nekoliko grupa polaznici seminara su organsku farmu “Mamužić“ u Ljutovu sagledali sa aspekta agro – ekološke i socio – ekonomske jedinice. Jedni su dali opšti pregled farme, drugi podatke o zemljištu i vodi, treća grupa je podnela izveštaj o plodoredu, a četvrta o kontroli bolesti i štetočina. Deo učesnika je bilo zainteresovano za načine i mogućnosti đubrenja, a ostali za stočarstvo i biološku raznolikost. Svaki izveštaj je bio propraćen konstruktivnom diskusijom.

Prema rečima Josipa Mamužića, analiza njegove farme, koja je ove godine u prelaznom periodu, u mnogome će mu pomoći u daljem radu. Polaznici seminara su identifikovali nedostatke i izložili konkretne predloge za moguća poboljšanja što će predstavljati svojevrsnu smernicu prilikom izrade plana razvoja farme “Mamužić“. Inače, stručnjaci TERRA’S – a su odlučili da se na ovoj farmi u okviru projekta formiraju ogledna polja na kojima će se, između ostalog, obavljati praktičan deo nastave bio – škole.

O razvoju organske poljoprivrede u Srbiji i Vojvodini na odvojenim sastancima stručnjaci Udruženja TERRA’S razgovarali sa predstavnicima republičke i pokrajnske vlasti

  • Organska proizvodnja – naša razvojna šansa

Tržište organskih proizvoda u Evropi ostvari godi š nji promet od oko 12 milijardi evra. Polovinu plasira iz sopstvene proizvodnje, a nedostatak obezbeđuje uvozom iz drugih delova Evrope. Stoga je mišljenje stručnjaka TERRA’S da je organska poljoprivreda razvojna šansa Srbije i Vojvodine o čemu su u novembru na dva odvojena sastanka sa Petrom Munćanom, pomoćnikom republičkog ministra poljoprivrede i Đorđem Đukićem, predsednikom Izvršnog veća AP Vojvodine razgovarali dr Tereza Horvat Skenderović i dipl. inž. Nenad Novaković.

Razvoj organske poljoprivrede po modelu TERRA’S širi se u celoj našoj zemlji. Uzimajući u obzir sadašnje uslove, realno ostvarljiv cilj je da se u narednih pet godina nivo organske proizvodnje podigne sa 0,7% na 3% ukupnih poljoprivrednih površina u Srbiji, a u pokrajini sa 0,7% na 5%. Takođe, smo sugerisali da na evrpskom tržištu obavezno nastupamo sa gotovim organskim proizvodima sa robnom markom ”Organski proizvod Srbije”. Imamo mogućnosti da steknemo imidž najozbiljnijeg proizvođača organske hrane u ovom delu Evrope, izjavila je dr Tereza Horvat Skenderović.

Na sastancima je predloženo formiranje Odeljenja za organsku poljoprivredu u okviru republičkog ministarstva, a na pokrajinskom nivou tim stručnjaka u okviru Sekreterijata za poljoprivredu za model TERRA’S-a radi razvoja organske poljoprivrede. Među prioritetnim zadacima tima bilo bi registrovanje potencijalnih površina za organsku poljoprivredu i prerađivačkih kapaciteta koji odgovaraju EU standardima, ali i izrada Makroprojekta TERRA’S za Vojvodinu po fazama razvoja za narednih pet godina. Inače, jedan od prvih koraka trebalo bi da bude kompletiranje normativne regulative o organskoj proizvodnji u Srbiji. O detaljima i razrađivanju plana rada na oba nivoa razgovori će biti nastavljeni početkom naredne godine, nagovestio je dipl. inž. Nenad Novaković.

  • Ogledna polja

Članovi ekspertskog tima projekta odlučili su da jedno od oglednih polja ostane na ekonomiji Srednje poljoprivredne škole u Kanjiži, a da se drugo postavi na farmi Josipa Mamužića u Ljutovu. U oktobru je posejana pšenica sorte Renesansa koja dobro napreduje. Prema rečima dipl. inž. Bede Kalmana cilj ogleda je da se vidi kako ova žitarica reaguje na podsetvu sa lucerkom i Trifulium subteranea, vrstom jednogodišnje leguminoze sa visokom otpornošću na sušu. Zasejavanjem cvetnog pojasa oko parcela nastaviće se sa proučavanjem prisustva predatora, pčela i ostalih insekata, ali i učinka comb – harrow drljače na suzbijanju korova. Ogledna polja imaju za cilj da pokažu primenu agrotehničkih umesto agrohemijskih mera uključujući korišćenje eko – preparata za tretiranje biljaka, mehaničko suzbijanje korova, upotrebu specijalnih mašina i alata u obradi i pripremi zemljišta i slično.

  • Bio – škola za Topolu

Za petnaestak poljoprivrednih proizvođača iz Topole Udruženje TERRA’S je organizovalo bio – školu sa posebnim akcentom na organsku proizvodnju bobičastog voća. Na Otvorenom univerzitetu je odrađen teorijski deo nastave kojim su obuhvaćena predavanja o osnovnim principima organske poljoprivrede, prerade voća, đubrenju, navodnjavanju i slično. Trodnevni program je podrazumevao i obilazak farme Mamužić u Ljutovu koja je u prelaznom periodu, zatim prerađivačkog pogona „Suncokret“ i voćnih zasada na „Cvetnom salašu“ u Hajdukovu.

  • Poseta Gracu

Jedan od članova delegacije Privredne komore Vojvodine, koja je od 9 – 11. novembra boravila u Gracu, bio je i Nebojša Davčik, menadžer Udruženja TERRA’S. O zajedničkim projektima i saradnji u oblasti edukacije, savetodavstva i investiranja u prerađivačke kapacitete organske poljoprivrede razgovarao je sa predstavnicima značajnih firmi Štajerske kao što su GFA Gmbh i Landkauf Bund. To je bila prilika da ih upozna i sa rezultatima realizacije međunarodnog projekta “Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi”.

  • Petogodišnjica rada „Bioteke“

Specijalizovana prodavnica biološki vrednije hrane “Bioteka” obeležila je 5. decembra petogodišnjicu rada i članstva u Udruženju TERRA’S. Bioteka nije samo trgovina, već je to svojevrsni savetodavni centar. Svake srede uz degustaciju organskih proizvoda Subotičani su u prilici da od dr Tereze Horvat Skenderović saznaju sve što ih interesuje o principima pravilne ishrane i pripremanju jela po bio – recepturi. Bioteka je utrla put drugima da otvaraju prodavnice “zdrave hrane” u našem gradu, što i jeste jedan od ciljeva Udruženja TERRA’S.

  • Priručnik o vinogradarstvu

TERRA’S – ova biblioteka je uvećana za još jedno izdanje – priručnik “Vinogradarstvo po principima organske poljoprivrede“ u kojem su dati osnovni podaci o podizanju vinograda. Osim informisanja o načinu pripremanja zemljišta ili sadnji vinove loze, deo priručnika se odnosi na istorijat razvoja bioloških vinograda u evropskim državama i podelu vina po sortama vinove loze.

  • „Priroda i čovek“ u Novom Sadu

Međunarodni novosadski sajam „Priroda i čovek” obeležila su brojna i zanimljiva dešavanja podeljena u šest sajamskih dana od 21. do 26. oktobra. U okviru ove velike sajamske manifestacije organizovani su: Međunarodni sajam LORIST, Sajam lova, ribolova i sporta, Međunarodni sajam turizma, Sajam nautike, Međunarodni sajam hotelijerstva i ugostiteljstva sa Gastro – festivalom, Međunarodni sajam hortikulture, Sajam lekovitog bilja i Međunarodni sajam ekologije. Među mnogobrojnim izlagačima iz naše zemlje i inostranstva bili su i članovi Udruženja TERRA’S sa asortimanom organskih proizvoda.