Terra’s bilten #11/2003

  • Program – „Moj salaš“

Kao rezultat uspešnog nastavka međunarodnog projekta “Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi“ aktivnosti su objedinjene sa Zelenom mrežom Vojvodine i započeta je realizacija programa razvoja čenejskih salaša kod Novog Sada. Osnovni cilj celokupnog programa je razvoj organskih salaša, odnosno farmi sa mešovitom biljnom i stočarskom proizvodnjom i vanpoljoprivrednim ponudama uz očuvanje istorijskih, kulturnih, arhitektonskih i pejzažnih osobina.

Programom „Moj salaš“ obuhvaćeni su: Pejićev salaš (vlasnik dipl. ing. Aleksandar Pejić), Eko – salaš Prodanov (vlasnik Jasmina Prodanov), zatim salaši 271 (vlasnik Ljubomir Volić), 264 (vlasnik Ljiljana Volić), 176 (vlasnik Zoran Stojanov) i salaš Đorđa Žikića. U avgustu je organizovan promotivni obilazak salaša uz prisustvo predstavnika javnih sredstava informisanja i Sekretarijata za poljoprivredu Vojvodine. Deo učesnika programa odslušao je osnovnu opštu bio-školu, a za ostale je neophodna edukacija. Ovo je početak agrobioturizma, specifičnog oblika ruralnog turizma i razvoja, izjavila je konsultatnt projekta, prof. dr Branka Lazić.

U proizvodnom smislu na području Novog Sada uspešan rad nastavlja „Navip-fruškogorac“. Porodice Vozar iz Kisača (prelazni period) i Prodanov iz čenejskih salaša su angažovane u oblasti povrtarstva, dok se na salašu 176 Zorana Stojanova uzgajaju ćurke i morke. Svi ovi robni proizvođači imaju svoje tezge na novosadskim pijacama. U jesenjem periodu objediniće se još šest proizvođača sa multifunkcionalnim tipom razvoja i organskim načinom proizvodnje.

Prema rečima prof. dr Branke Lazić razvojem robne proizvodnje i uvođenjem multifunkcionalnog tipa proizvodnje, posebno agrobioturizma, otvoren je put ekonomičnosti organske proizvodnje što je suština širenja organske i održive poljoprivrede.

  • Veština prezentiranja i rad sa medijima

Veština prezentiranja i rad sa medijima bila je tema seminara organizovanog u Opatiji od 11. do 14. septembra u okviru projekta “ Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi “. To je nastavak treninga namenjenih svojevrsnim advokatima, aktivnim zagovornicima i promoterima principa organske proizvodnje u javnosti i stručnim krugovima. Dvadesetak predstavnika akademskih institucija, nevladinih organizacija, poljoprivrednih savetodavnih službi, te udruženja poljoprivrednih proizvođača iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova obučavao je mr Darko Znaor primenjujući metod interaktivne obuke:

Poznati pisac, Mark Tven, izjavio je da za pripremu dobrog improvizovanog govora treba više od tri nedelje. Procene su da jedan sat prezentacije traži oko 30 sati rada i uvežbavanja. Vežba čini majstora u svemu, pa i prezentiranju. Ovo je veoma važno kod izlaganja same ideje i značaja organske proizvodnje s obzirom da je za mnoge ova oblast velika nepoznanica. Prilikom javnog nastupa mora se voditi računa i o detaljima kao što su: glas, držanje tela, govor, gestikulacija rukama itd. od kojih zavisi da li ćemo uspeti u svojim namerama.

Ističući nespornu ulogu medija, ali i nesposobnosti nevladinih organizacija da ih iskoriste, o iskustvima Udruženja TERRA’S iz Subotice govorila je Snježana Mitrović koja se prvo osvrnula na ekološko informisanje u Lokalnom ekološkom akcionom planu:

Članovi našeg udruženja aktivno su učestvovali u izradi LEAP-a u kojem su opštini dati konkretni zadaci vezani za obezbeđivanje kontinuiranog informisanja – od toga da prilikom potpisivanja ugovora o finansiranju obavežu medije da jedan deo programa posvete ekologiji do obaveze raspisivanja javnih konkursa za podršku organizacijama koje se bave ekološkim informisanjem. Takođe je naglašena potreba za dodatnim obrazovanjem novinara i formiranjem informativnog centra, svojevrsne baze podataka u opštini koja će im olakšati posao.

O Udruženju TERRA’S zainteresovani se mogu informisati preko Interneta na adresi www.terras.org.yu , a za predstavnike sredstava javnog informisanja organizuju se redovne konferencije za novinare. O detaljnijim podacima i aktivnostima javnost se obaveštava i preko štampanog materijala kakvi su lifleti, njusleteri, leci i slično. Edukacija novinara je jedan od prioriteta, te se na svaki seminar pozivaju ne samo da izveštavaju, već aktivno učestvuju. Jedan od načina prezentiranja jesu i degustacije organskih proizvoda.

Novinar mađarske redakcije Radio Subotice, Aleksandar Vitković je ukazao na nedovoljnu angažovanost nevladinog sektora u plasiranju podataka o svom radu, lošu tehničku opremljenost, slabu moć izražavanja i komunikaciju ljudi koji predstavljaju organizaciju. Problemi sa kojima se novinar susreće jesu programska politika i urednikovo razmišljanje o prioritetima među kojima se vrlo retko nađe oblast zaštite životne sredine, zatim ograničeno vreme i prostor za ovu oblast, te objavljivanje informacije koja je izgubila aktuelnost, mišljenja je Aleksandar Vitković.

O svom iskustvu sa medijima u Republici Srpskoj govorio je Vlado Usorac, individualni poljoprivrednik iz Prnjavora odavno opredeljen za organsku proizvodnju Bilo je zanimljivo čuti njegove kritike i pohvale na rad predstavnika sedme sile.

Na kraju su se polaznici saglasili da su seminari sa tematikom vezanom za javni nastup dobrodošla za njihov nimalo lak zadatak – pridobijanje što većeg broja ljudi da pređu na organske principe proizvodnje, a sve u cilju očuvanja pre svega njihovog zdravlja, ali i zaštite i unapređenja životne sredine.

  • Lobiranje

Juli, avgust i septembar su obilovali susretima predstavnika Udruženja TERRA’S sa nosiocima organa vlasti na pokrajinskom i republičkom nivou. Uspostavljanje adekvatnih uslova za razvoj organske poljoprivrede u našoj zemlji bila je osnovna tema razgovora sa novoizabranim republičkim ministrom poljoprivrede Slobodanom Jeftićem, predsednikom Izvršnog veća AP Vojvodine, Đorđem Đukićem i podpredsednicima Vlade Srbije, Miletom Isakovim i Jožefom Kasom.

Ono što je u ovom trenutku najneophodnije jeste nastavak rada na donošenju podzakonskih akata o kontroli i sertifikaciji organske proizvodnje, te usaglašavanje domaće zakonske regulative sa propisima Evropske unije, istakla je dr Tereza Horvat Skenderović, predsednik Udruženja TERRA’S.

  • Degustacije

Osim u evropskim ostvarenjima pokretnih slika mnogobrojni gosti, novinari i uopšte posetioci Međunarodnog filmskog festivala na Paliću uživali su i u velikom izboru raznovrsnih đakonija na stolu a’la TERRA’S organizovanom 25. jula i 1. avgusta, na svečanom otvaranju i zatvaranju ove prestižne kulturne manifestacije. Još jedna degustacija organskih proizvoda održana je u avgustu. Povodom godišnjice rada Terasove prodavnice na Mlečnoj pijaci Subotičani su mogli da probaju kvalitetne organske kravlje mlečne proizvode kao što su: kačkavalj, namazni, podliveni, punomasni, niskokalorični posni i slani sir. Jedinstvena ponuda je visokokvalitetno kozije mleko, tvrdi i slani koziji sir u kriškama.

  • Priručnik

U nastavku aktivnosti vezanim za izdavačku delatnost u okviru projekta štampan je priručnik “Organska poljoprivreda – zakonska regulativa“ namenjen poljoprivrednim proizvođačima u kojem je prenet Zakon o organskoj poljoprivredi i sadržaj dva pravilnika: o metodama organske biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede, a drugi je o metodama organske stočarske proizvodnje. Priručnik je deo edukativnih materijala koji poljoprivredni proizvođači dobijaju na raznim seminarima organizovanim u okviru ovog projekta.

Delovi teksta preuzeti iz dnevnih novina Mađar So, 20-21. Septembar 2003

  • U porodici Medve koze su hit

Veruju da će proizvodi od kozjeg mleka postati sve popularniji

Život je pun preokreta. Šandor Medve, bohemi bonvivan Narodnog pozorišta Subotica, danas živi na salašu među psima, kozama i kokoškama. Ipak, dobro se oseća u krugu svojih najbližih, jer su i dve ćerke prihvatile salaš, preduzeće u načelu, kao deo svog života. Pored biološkog baštovanstva porodica Medve je zaokupljena kozama.

U onom najtežem periodu devedesetih godina kupili smo kozu Veroniku i unuka Flora je odrasla na kozjem mleku – priča Valerija Medve, najsigurnija tačka ovog porodičnog poduhvata. Istina, prema brižno razrađenom rasporedu svi učestvuju u poslu, ali je ona ta koja drži sve konce. Naime, ćerka Agika je prevodilac, saradnik Otvorenog univerziteta i dužnost je često poziva na put. Mlađa ćerka, Kristina uglavnom čuva koze, ali uradi i druge stvari, ako je potrebno. Svi kažu da je obim posla toliki da ga je jedino moguće realizovati ovako zajednički, jer pored finansijskih ulaganja zahteva istrajnost i što je još važnije, ljubav. Evidentno je da porodica Medve voli to što radi, sve koze pozivaju po imenu, a često ih hrane iz ruku.

U drugačijem svetu

Dobro se oseća glumac tu na kraju sveta?

Mnogi su me smatrali šašavim kada su saznali da sam promenio život i otišao iz grada . Bila je to zajednička odluka. Kad je Agi postala “opsednuta“ biobaštovanstvom u kuću nije smeo ući nikakav veštački preparat, koncentrat ili otrov. Na pitanje kako se “zarazila“ Agi odgovara da je pre desetak godina slučajno naišla na slovenačko izdanje o biološkoj proizvodnji paradajza.

Od pre četiri godine uključila sam se u rad Udruženja TERRA’ S, a kod kuće odavno lobiram da što god je moguće pravimo prirodno po biološkim principima. Na sreću, svi su to rado prihvatili. Iz ljubavi prema životinjama uvek smo vodili računa da im obezbedimo adekvatne uslove života, a na njima se odmah vidi da li se dobro osećaju. Nikad nam nije palo na pamet da bilo koju vežemo. Dugo smo imali samo Veronuku, posle i njeno jare Rebeku, a tada mi se ukazala prilika da odem na seminar i studijsku posetu bioproizvođačima u Osjek gde smo posetili kozju farmu jedne porodice koja je nakon dobijanja otkaza u fabrici otpremninu uložila u koze. Farma im pruža dovoljno za skroman život. Kod kuće sam ispričala doživljaje i predložila da bi i mi mogli pokušati tako nešto. Najbolja stvar u ovoj porodici je, da su svi otvoreni za ideje drugih. Prošle godine smo već imali devet koza i planiramo da se širimo. Zato smo započeli i izgradnju štale po evropskim standardima, te svaka životinja ima na raspolaganju najmanje 2 kvadratna metra. Ove godine imamo 15 koza plus 5 malih. Za dve-tri godine možemo ostvariti svoje planove.

Gradi se nova štala 

Trenutno raspoloživi kapaciteti dovoljni su samo za dopunu porodičnog budžeta. Svaki dinar se ulaže u obezbeđivanje hrane i završetak štale. Koze daju oko 30-35 litara mleka dnevno, a za kilogram sira treba najmanje 13 litara mleka. Kažu, da su “pali u zamku“ biološke proizvodnje, te im nije najbitnija zarada, već da se sačuva hranjljiva vrednost proizvoda.

Dvadeset muznih koza godišnje će doneti 40-50 jarića, njihova vrednost bi trebala da pokrije potrebe hrane za celu godinu, ali to kod nas još ne funkcioniše. Najviše bi nam odgovaralo da prodajemo mleko, jer se to najviše isplati. Nema dodatnog posla, ne trebaju posude, voda, struja itd. Dobro je rešenje i širenje kapaciteta, te smo se odlučili za to. Trebaće nam još da obezbedimo ispašu koja je jako važna. Nadamo se da ćemo iduće godine i to rešiti, uzima reč ponovo domaćin.

Natur, sa kimom, sa paprikom 

Vali, Agi i Kristina ne razmišljaju stalno o tome da li se nešto isplati ili ne. Vole da eksperimentišu, a imaju i ideje šta se sve može praviti od kozjeg sira i kako se to može promovisati, ponuditi potrošačima. Na Mlečnoj pijaci u prodavnici Udruženja TERRA’S u ponudi su natur i sirevi sa kimom i sa paprikom.

Dok na zapadu kozji mlečni proizvodi doživljavaju svoju renesansu, kod nas se jedva prihvaćaju. To važi i za kozje meso koje je veoma zdravo, pre svega u pogledu holesterola, pa ga zovu hranom budućnosti. No, interesovanje za mlečnim proizvodima postepeno raste. Po narudžbi pravimo i podliveni i mocarela sir. Pokušali smo da pravimo i namaze sa mirođijom i lukom, ali zasad nemamo dovoljno mleka da bi ih uvrstili u stalnu ponudu. Princip nam je da na pijacu nosimo svežu robu. Svakako želimo da obogatimo asortiman, ali zato nam treba više mleka. Nikad ga ne solimo, već gotove sireve stavljamo u salamuru da bi ih mogli konzumirati i oni koji imaju zdravstvenih problema. Od srede do nedelje smo na pijaci, od prilike od osam sati, jer dame koze neće ustajati u pet ujutru. Samo nas gledaju, šta hoćemo od njih! – kaže domaćica šaljivo. Ćerke bi želele takvu farmu koja je otvorena, gde su dobrodošli svi zainteresovani kupci i znatiželjni posetioci koji bi želeli upoznati život jedne kozje farme. Planiraju da iduće godine naprave jedan veći paviljon gde bi primali goste u prirodnom ambijentu. Grupe dece i odraslih jednako su dobrodošle.