Terra’s bilten #10/2003

  • Suša umanjila rod

Vremenske prilike su najveći neprijatelj poljoprivrede. U većini slučajeva nedostatak zalivnih sistema, odnosno navodnjavanja, uzima danak i slabi rod. Nezabeležene suše i visoke temperature nagnale su poljoprivrednike da od republičkih vlasti zatraže proglašenje elementarne nepogode.

Na fotografiji su zabeležene pukotine u sasušenom zemljištu oglednog polja pod jarim ječmom na školskoj ekonomiji u Kanjiži. Na Dan oglednih polja 26. juna, kada je Udruženje TERRA’S organizovalo i praktični deo nastave bio-škole, požnjeven je ječam. Konstatovano je da je rod od 3 tone po hektaru slab zbog nedovoljne količine padavina i neuobičajeno visokih temperatura u aprilu, maju i junu. Da bi se sprečilo dalje isušivanje tla stručnjaci TERRA’S-a su odmah po završetku žetve naložili tanjiranje što je i učinjeno. Na žalost tako je morala biti uništena i lucerka, zasejana kao podsetva. U toku je planiranje aktivnosti za jesenju setvu.

  • TERRA’s na Kijevskoj konferenciji

Paralelno sa Petom panevropskom ministarskom konferencijom u procesu «Životna sredina za Evropu» od 19 – 24. maja održana je Međunarodna Eko – forum konferencija na kojoj su učestvovali predstavnici oko 150 nevladinih ekoloških organizacija iz zemalja članica Evropske unije, ali i ostalih država istočne, jugoistočne i centralne Evrope. Snježana Mitrović iz Udruženja TERRA’S je bila u četvoročlanoj delegaciji državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Pod okriljem evropskog Eko-foruma, neformalne asocijacije koja okuplja oko 140 različitih organizacija i udruženja, dugo se pripremala zajednička platforma za Kijevsku konferencija. Pred ministrima su izneti zahtevi i preporuke, odnosno upućen im je poziv da povećaju ambicije u ovom panevropskom procesu, odupirući se nekim pokušajima njegovog zaustavljanja i donesu značajne odluke i akcioni plan za dalje aktivnosti kroz multilateralnu saradnju. Nevladin ekološki sektor je pozvao Evropsku ekonomsku komisiju Ujedinjenih nacija da preuzme vodeću ulogu u održivom razvoju ovog regiona.

U okviru konferencije organizovano je niz okruglih stolova i radionica na različite teme. Učesnici radionice o “ Odnosu između biodiverziteta, ekologije i poljoprivrede“, konstatovali su da intezivna poljoprivreda i prekomerna upotreba hemijskih zaštitnih sredstava zagađuju zemljište, vodu i utiču na smanjivanje biološke razovrsnosti. Otežavajuća okolnost je ta što su poljoprivrednici vođeni ekonomskim principima, a potrošači smatraju poljoprivredu kao izvor hrane, te ne vide da postoji velika mogućnost ugrožavanja životne sredine.

Izraženo je zadovoljstvo što se ova oblast našla u poruci NVO-a ministrima u kojoj su predložili da predstavnici vlada, NVO-a i agencija za razvoj zajednički rade na povećavanju napora da se poljoprivreda stavi u oblast održivog ruralnog razvoja, zatim da se razvijaju poljoprivredni pokreti od lokalnog do nacionalnog i međunarodnog, uz obezbeđivanje saradnje, uasaglašavanje zakona, standarda biodiverziteta, ekologije i poljoprivrede. Posebno je naglašena potreba angažovanja na edukaciji (od dece, preko individualnih poljoprivrednika, do stručnjaka), kao i na izradi lokalnih kapaciteta u ruralnim područjima. Sugerisano je da se naučni radovi usmere na održivu poljoprivredu, očuvanje autohtonih vrsta i posebno prepoznavanje GMO.

Hitan angažman u cilju očuvanja biološke raznovrsnosti u Evropi definisan je kao ključni zahtev. U tom smislu pažnju je privukao prilog Instituta za evropske integracije na temu kako sačuvati biološku raznovrsnost u poljoprivredi.

  • Natura 2000 u Centralnoj Evropi –  putokaz Srbiji

U svih 10 zemalja, koje se u maju 2004. godine pridružuju Evropskoj uniji, ubrzano se odvija proces pripreme nacionalnih predloga Evropske ekološke mreže NATURA 2000 i usaglašavanja planova ruralnog razvoja sa agro-ekološkim programima. Značajna iskustva i saznanja, stečena u ispunjavanju strogih zahteva Evropske komisije za zaštitu prirode, bez kojih ove zemlje ne mogu da uđu u Evropsku zajednicu, upoznao se Jovan Angelus iz beogradske Agencije ECOLIBRI-BIONET koji je kao predstavnik Srbije učestvovao na Međunarodnoj konferencija Svetske unije za zaštitu prirode (IUCN), Kancelarije za Centralnu Evropu, održanoj od 2. do 6. jula u Nacionalnom parku Bibža u Poljskoj.

Uz učešće visokih predstavnika Evropske komisije, na konferenciji se vodio plodan razgovor i razmenjena iskustva iz saradnje predstavnika ministarstava za životnu sredinu sa nevladinim sektorom u Centralnoj Evropi o suštinskim pitanjima integracije Evropske ekološke mreže NATURA 2000, ruralnog razvoja i agro-ekoloških projekta sa međunarodnog, nacionalnog i lokalnog stanovišta.

Među strogim uslovima Evropske komisije za zaštitu prirode, koje Srbija tek treba bespogovorno da ispuni na svom putu ka Evropskoj zajednici, čeka je zamašan i složen posao donošenja kriterijuma i označavanje ekološki osetljivih mesta u okviru Evropske ekološke mreže NATURA 2000, izrada planova ruralnog razvoja i njihovog usklađivanja sa agro-ekološkim programima. Iskustva susednih zemalja koje su taj posao privele kraju, a posebno Slovenije, biće nam u tom pogledu dragocen putokaz. No, naše „evropske obaveze“ prema zaštiti priode u Srbiji u odnosu na NATURU 2000 svakako se ne mogu ispuniti bez čvrste saradnje resornog Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine i Ministarstva poljoprivrede, koja kod nas još nije ni započela, mišljenja je Jovan Angelus koji je na ovom skupu predstavio i aktivnosti subotičkog Udruženja TERRA’S.

  • Kako uveriti političara u ekološku poljoprivredu

Prvi seminar drugog ciklusa edukacije odabranih zagovornika organske poljoprivrede u okviru međunarodnog projekta “Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi“ održan je od 8. do 11. maja u Daruvarskim Toplicama. Organizator skupa, Udruga za zaštitu okoliša EKOLOGIKA iz Zagreba, okupila je učesnike iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije koji su uz pomoć predavača pokušali da odgovore na pitanje “Kako shvatiti političare i uveriti ih u ekološku poljoprivredu?“.

Seminar je vodio mr Darko Znaor koji je predavanja bazirao na isticanju važnosti učešća politike u razvoju organske poljoprivrede. Naglašena je neophodnost razvijanja svesti kod političara o potrebi pristupu organskoj poljoprivredi kao opštem dobru. Međutim, generalni zaključak je da je doprinos političara u celom regionu još uvek u domenu retorike. Nezaobilazni početak reforme je u razbijanju predrasuda o ovakvom načinu poljoprivrede kao vegetarijanskom, a seljaka kao čudaka. O svom angažovanju i iskustvu u ovoj oblasti govorio je Ivo Lončar, nezavisni zastupnik u Saboru Republike Hrvatske, agronom, zagovornik ekološke poljoprivrede, dugogodišnji i legendarni poljoprivredni novinar i borac za prava seljaka.

Učesnici su obišli eko – farmu “Irokez“ Željka Mavrovića koja se prostire na površini od 300 ha i najveća je organska farma u ovom regionu. Imanje je ogledna potvrda mogućnosti uspešne i profitabilne poljoprivredne proizvodnje na ekološki način..

Prema rečima Ines Cvijanović iz subotičkog Udruženja TERRA’S, prisutni su iskazali izuzetno zadovoljstvo seminarom koji je pojačao motivaciju za još intezivnijim zagovaranjem organske poljoprivrede. U ovom trenutku, posebno u zemljama u tranziciji, uloga političara je neizostavna karika u reformi poljoprivrede u pravcu ekološkog pristupa za dobrobit svih nas i celokupne prirode.

  • Napredak u realizaciji projekta

Progres je reč kojom je prof. dr Tomislav Sudarević iz Udruženja TERRA’S opisao četvrti međunarodni sastanak nacionalnih koordinatora projekta “Razvoj organske poljoprivrede u jugoistočnoj Evropi” koji je organizovala zagrebačka Ekologika u Motovunu od 24 – 26. maja:

Napredak je ostvaren kroz otvaranje mogućnosti za realizacijom pratećeg projekta koji je usko vezan za uspeh osnovnih ciljeva glavnog, kao što su istraživanja tržišta i potrošača organskih proizvoda. Zajedno sa koleginicom Aleksandrom Nikolić iz Asocijacije BETA iz Sarajeva trebalo bi da do septembra razradimo marketing projekat za istraživanje tržišta organskih proizvoda na području partnerskih država.

Prema rečima dr Tereze Horvat Skenderović, nacionalnog koordinatora u Srbiji posle više od dve godine rada na projektu vidno se oseti napredak u postignutim rezultatima, što sa jedne strane potvrđuju i prezentacije aktivnosti NVO-a:

Naravno, uvek se može više i bolje uraditi. Poseban značaj skupu je dalo prisustvo predstavnika IFOAM-a i donatorske organizacije HIVOS. Sa praksom direktne komunikacije o projektu sa njima treba nastaviti i ubuduće u cilju postizanja što boljih rezultata. Organizacija sastanka zaslužuje sve pohvale, a i atmosfera u službenom i neformalnom druženju je bila na izuzetnom nivou. Raspravljajući otvoreno o problemu daljeg učešća Albanije u projektu došli smo do zajedničkih zahteva i normi koje svi učesnici moraju zadovoljiti.

  • Lobiranje u Novom Sadu i Beogradu

U cilju inteziviranja razvoja organske poljoprivrede i uopšte regulisanja ove oblasti, stručnjaci Udruženja TERRA’S su inicirali susret sa Đorđem Đukićem, predsednikom Izvršnog Veća AP Vojvodine. Na sastanku 15. jula u Novom Sadu dogovoreno je da se u okviru pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu formira zajednički tim koji će razraditi koncept razvoja organske poljoprivrede po modelu TERRA’S. Tim stručnjaka, kojim će koordinirati savetnik i stručni konsultant, imaće zadatak da registruju potencijalne površine za organsku poljoprivredu i prerađivačke kapacitete koji odgovaraju standardima EU, zatim da izrade Makroprojekat TERRA’S za Vojvodinu po fazama u narednih pet godina, formiraju savetodavnu mrežu za organske proizvođače u pokrajini, kao i mrežu ino-partnera za podršku razvoju i obezbeđivanju plasmana. Takođe im je obaveza da razrade sistem podsticaja za organske proizvođače iz budžeta Fonda za razvoj pokrajine.

Istovremeno u Beogradu je deo ekipe Udruženja TERRA’S učestvovao na radnom sastanku predstavnika Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine Srbije, Crne Gore i nevladinih organizacija koji su sačinjavali zvaničnu državnu delegaciju na kijevskoj ministarskoj konferenciji “Životna sredina za Evropu”. Sastanak je organizovan povodom sačinjavanja zajedničke platforme i rezultata konferencije. Subotičani su, između ostalog, sugerisali da se u zaključcima skupa obavezno naznači neophodnost intersektorske saradnje sa ministarstvima: poljoprivrede, zdravstva i obrazovanja što je i prihvaćeno.