Saveti – Osnovni princip

Čovečanstvo je oduvek tragalo za izvorom zdravog života i dugovečnosti. Danas je sasvim izvesno da je način ishrane jedan od presudnih faktora zdravlja, koji je potpuno pod našom kontrolom. Sami određujemo šta ćemo jesti, a šta ne. O ostalim važnim faktorima zdravlja, kao što su kvalitet vazduha koji udišemo, vode koju pijemo, buke kojoj smo izloženi ne možemo uvek odlučivati. Ali o tome šta ćemo jesti – možemo. Šteta bi bilo da propustimo tako dobru priliku da sami utičemo na svoje zdravlje.

Neka se u našoj kuhinji nađu integralne žitarice, crni hleb, integralno brašno, smeđi pirinač, hladno ceđeno ulje, voće i povrće, morska so, med, lekovito bilje…

I još nešto! Kad god smo u mogućnosti, birajmo punovredne prirodne namirnice koje su proizvedene bez hemikalija, veštačkog đubriva i konzervansa. One su označene na etiketi i kao organske, ekološke ili biološke namirnice.

Tačno je da su organske (ekološke, biološke) namirnice skuplje od običnih (konvencionalnih) proizvoda, ali su zato i bogatije vitaminima, biološki aktivnim materijama i garantovano ne sadrže materije štetne po naše zdravlje.

Organska hrana je i hranljivija od konvencionalne i zato možete da je kupujete i trošite u manjim količinama, pa će vaš kućni budžet biti na istom!

Treba da znate da i najbolja hrana, ako se uzima u preteranim koli č inama, postaje otrov za organizam. Stoga Vam savetujemo da jedete toliko da utolite glad i da ustanete od stola nekoliko zalogaja pre osećaja pune sitosti!

Naša prosečna ishrana sastoji se od namirnica krcatih aditivima i pesticidima koji se mogu dovesti u vezu sa pojavom bolesti karakterističnih za moderno društvo, kao što su: kancer, oboljenja nervnog i kardiovaskularnog sistema, razne alergije, degenerativne bolesti i druge. Dugotrajno izloženost pesticidima izaziva i migrene, nesanicu, depresiju, čak i agresiju.

Treba da znate da se bionerazgradive hemikalije, odnosno, štetne materije, akumuliraju u životinjskoj masnoći i iznutricama. Dok se nitrati, čija je prekomerna upotreba zatrovala našu hranu i vodu, pretvaraju u kancerogene nitrosamine u našem organizmu.

Stoga Vam savetujemo:

  • izbegavajte unošenje masne hrane i mesnih proizvoda koji sadrže aditive u vidu nitrata i nitrita
  • snabdevajte se i jedite “neprskano”, odnosno, organski gajeno povrće, voće i žitarice 5 puta na dan
  • kada jedete neorganski proizvedene namirnice, dakle prskano voće i povrće, u vodu u kojoj ih perete obavezno dodajte 2 kašičice sirćeta. To – smanjuje efekat delovanja pesticida i otklanja teške metale.
  • ukoliko imate baštu, povrće iz zemlje vadite uvek uveče – nikad ujutru, jer je tada sadržaj nitrata najmanji

Savremeni svet voli da bude sve belo – brašno, šećer, so, pirinač… Kao da oseća bolesno zadovoljstvo kada obezboji šećer, polira i glazira pirinač, izbeli so i ubije pšenicu. Ove deformacije nas mnogo koštaju, pre svega kroz naše zdravlje – a pritiskaju i našu ekonomiju.

Rafinisanjem šećer postaje stopostotni hemijski proizvod, koji osim toga što brzo proizvodi energiju i masnoće, ne daje ništa drugo – ni vitamine ni minerale, NIŠTA!

Rafinisana so dobija belinu, ali gubi magnezijum, tako efikasan protiv raka. Gubi i jod, potreban za štitnu žljezdu, kao i brom, značajan za nerve.

Poliran i glaziran beli pirinač je izgubio skoro sve vitamine i minerale kojih ima upravo na površini zrna, te nam donosi samo suvišne kilograme i prouzrokuje zatvor.

Slično je i sa belim brašnom. Za vreme prerade pšenično zrno gubi svoju opnu (mekinje), zatim opnu pšenične klice i najzad, samu klicu, pa je belo brašno lišeno dragocenih vitamina (E i B), minerala i vlakana, te je bez energetske i vitalne moći.

Treba da znate da su razni slatkiši i peciva od belog brašna krcati kalorijama koje gomilaju suvišne kilograme.

Stoga Vam savetujemo da umesto belog šećera koristite žuti, još bolje med, malteks ili suvo voće; rafinisanu so zamenite za nerafinisanu morsku so ; smeđi pirinač neka zauvek istisne iz vaše kuhinje beli pirinač; a integralno brašno od pšenice, raži, ovsa, heljde, kukuruza i prosa imajte pri ruci u svako doba.