Sa pandemijom povećana potražnja za organskom hranom

Shodno aktuelnom stanju sa pandemijom korona virusa, ovogodišnji debatni program 27. Festivala evropskog filma Palić 2020, održan je preko Interneta na onlajn platformi ZOOM, u utorak, 15. oktobra 2020. godine. Uz podršku Misije OEBS u Srbiji, organizatori su Regionalni Arhus centar Otvorenog univerziteta Subotica u saradnji sa Udruženjem TERRA’S. I tema je u skladu sa situacijom: „Žensko preduzetništvo i Kovid 19 – zatvaranje biznisa ili nova šansa“.

Pozdravljajući prisutne ispred Otvorenog univerziteta Subotica, Snježana Mitrović, je podsetila na opredeljenje ove intitucije da još osamdesetih godina projekte usmeri na zaštitu životne sredine, potom 2008. godine u festivalski program uvodi Eco dox, a sa osnivanjem Arhus centra 2011. godine pokreće se i debatni program na ekološke teme.

Ove godine je u fokusu zelena ili cirkularna ekonomija: preuzetnice u oblasti organske proizvodnje i reciklaže otpada dale su odgovor kako opstaju u ovom pandemijskom vremenu, koliko im pomaže njihova intuicija i snalažljivost, ali je na sve ovo dat i filmski pogled.

Organska poljoprivreda pripada ženama i njena budućnost je u njihovim rukama. One su strpljive, vole manualni rad, vode računa o zdravlju i životnoj sredini, što sve karakteriše organski vid proizvodnje, dok je muškarcima svojstvena snaga, brza zarada, obrada zemlje ogromnom mehanizacijom i sl. Ovo je, između ostalog rekao jedan od panelista, Nenad Novaković, direktor kuće za kontrolu i sertifikaciju u organskoj proizvodnji Organic Control System. Primetno je da se počinje menjati tradicija, te je sve više kćerki koje nasleđuju zemlju, ali i onih koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva.

Sa ovim se saglasila i Gordana Šokšić, preduzetnica i nosilac gazdinstva “Biofarma Šokšić”u Tarašu pored Zrenjanina, kojoj je 2011. godine, hobi prerastao u zanimanje. Odlučila je da napusti posao i sa porodicom se preselila iz grada u selo u čemu je imala njihovu podršku. Kasnije se ispostavilo da je napravila pravi potez, jer su uspeli da sačuvaju, kako je rekla, svoje mentalno zdravlje i ostanu na okupu kao porodica. Istakla je da se od ovog posla može pristojno živeti. Izradom web strane i prodajom preko Interneta, od pre par godina, na neki način su bili spremni za period sa korona virusom. Potražnja je naglo i drastično porasla, posebno u početku kada se skoro ništa nije znalo o virusu, ali su ljudi shvatili da moraju jačati imunitet i povesti računa o zdravlju.

Ono što je primetila jeste da danas mnoga domaćinstva na selu nemaju svoju baštu, kao nekada, jer mladi nisu zainteresovani za bilo kakav napor, već sve kupuju u marketima, što pod hitno treba da se menja.

Slično je i u susednoj Hrvatskoj. Iskustvo je podelila, Sonja Vuković, direktorica Udruge Slap iz Osijeka, koja je navela niz pozitivnih primera spašavanja porodičnih organskih farmi ili firmi, koje su preuzele jedinice ili kćerke umesto nezainteresovanih sinova, koji su tradicionalno nasleđivali imovinu. Prema njenom mišljenju ispostavilo se da je u ovim kriznim vremenima najvažnija porodica, odnosno zajednica koja pruža podršku. Žene su snalažljivije u krizi i mogu od malo resursa stvoriti nešto. Kada osnivaju firmu one će se baviti onim što vole, što je dobro za njih i njenu porodicu, pa tako i druge, a to sve je nekako na tragu zelene ekonomije koja ne teži sticanju ogromnog bogatstva, već je prioritet obezbediti pristojan život.

I u Hrvatskoj je povećana prodaja preko Interneta koju već godinama zagovara Udruga Slap, pa su ovu pandemijsku krizu dočekali pripremljeni sa instaliranom platformom preko projekta e-ceker.

Da korona virus nije ni za jedan dan zaustavio rad otkupne stanice za reciklabilni materijal, izvestila je, Angelina Bertović, direktorica i vlasnica porodične firme “Eco Fenix B Team”, koja se ovim poslom počela baviti da bi nešto učinila za očuvanje životne sredine. S obzirom na rizičan rad sa otpadom, iako je sa “zelene liste”, uobičajena je dezinfekcija, zaštitna oprema i rukavice, a jedina novina je nošenje maski. Sebe upoređuje sa nekad popularnim likom iz crtanog filma Baltazarom: smišlja, razmišlja, dovitljivo rešava probleme i sluša svoju intuiciju. Na pitanje razmišlja li o “danu nakon korone”, oprimistično je zaključila da se ne predaje bez obzira na sve šta budućnost nosi i cilj joj je da sačuva firmu, ne smanjuje broj zaposlenih i da im obezbedi platu.

A da će ovo biti inspiracija za neka buduća dokumentarna ostvarenja, siguran je, Igor Toholj, režiser i selektor dokumetarnog programa na Palićkom festivalu. Osvrnuo se na filmove ovogodišnjeg Eco Dox-a na kojem su od osam njih, tri režirale žene. Primetio je da i među debitantima ima više režiserki koje su snimile svoj prvi film, ali i sve više producentkinja koje imaju uticaja na izbor tema. Uporedivši muške i ženske autore, selektoru Toholju se čini da su režiserke suptilnije, studioznije, zainteresovanije za životnu sredinu, uporne da isteraju “stvari na čistac” i imaju izraženiji osećaj za pravdu.

Umesto zaključka, panel diskusija je završena pričom iz jednog dokumentarnog filma koji je obrađivao ekonomsku krizu iz 2008. godine na Islandu kada su sve banke propale, sem jedne koju su osnovale tri žene. Njihov recept za uspeh je bio da ne hrle za zaradom kao njihove kolege, sklapaju samo one poslove koji su dobri ne samo za njih, već i klijente i u koje su sasvim sigurne.