Profesionalni upravnici – godina dana puna izazova

0
91

Prošlo je nešto manje godina dana kada je prva grupa upravnika zgrada u Subotici dobilo licencu Privredne komore Subotice i od kada je Regionalni Arhus centar u saradnji sa Udruženjem TERRA’S upriličilo radionicu na temu Zakona o Arhuskoj konvenciji sa aspekta upravljanja otpada i javnih uvida, važnih za njihovu buduću delatnost. U četvrtak, 6. septembra 2018. godine uz podršku OEBS Misije u Srbiji, organizovan je nastavak obuke u cilju daljeg jačanja njihovog kapaciteta pružanjem dodatnih informacija.

Zaključci:

  • Upravnici predlažu da se formira svojevrstan fond za sufinansiranje različitih radova, pa i građevinskih na stambenim zgradama, a sredstva u visini od 1% bi se obezbedila od poreza na imovinu;
  • Da ispred Udruženja upravnika zgrada Srbije u Subotici, upute Gradskoj upravi dopis sa sugestijom da nacrt Plana lokacija za kontejnere za odlaganje otpada obavezno bude na javnoj raspravi na kojoj bi učestvovali, jer njihova zapažanja sa terena mogu doprineti kvalitetu dokumenta;
  • Dovoljno je da se jednom sedmično na internet strani GU Subotica informišu o obaveštenjima u vezi studija na procenu uticaja na životnu sredinu;
  • Da što više stanara pristupi razvrstavanju reciklabilnog materijala u domaćinstvima.

O važnosti primene Zakona o Arhuskoj konvenciji sa aspekta prava na učešće u donošenju odluka, govorio je, Žika Reh, šef Odseka za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Sekratarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine GU Subotica. S tim u vezi ih je pozvao da uzmu učešće u javnim uvidima na različita dokumenta kao što su planovi ili studije o proceni uticaja objekata na životnu sredinu. Blagovremenim obaveštavanjem stanara i njihova reakcija bi sprečila dosadašnju praksu da im “odjednom počne gradnja objekata ispod prozora” ili nekog pogona.

Rukovodilac Arhus centra i TERRA’S-a, Snježana Mitrović ih je upoznala sa projektom „Zelene zgrade Subotice“ koji ima za cilj da podstiče stanare na selekciju reciklabilnog otpada. Obaveza stanara je da u tzv. „džambo džakove“ postavljene u zajedničke prostorije zgrade, odlažu papir i plastiku, koju prodaju, a sredstva se troše za održavanje ulaza. O višegodišnjem iskustvu sprovođenja ovog projekta govorila je, Angelina Bertović, direktorica “Eco Fenix B Teama”, firme koja se bavi otkupom reciklabilnog materijala i koja je ukazivala na dobre i loše primere iz prakse. Međutim, ono što zabrinjava jeste sve manja želja građana da selektuju otpad, čak i kada je u pitanju humanitarna akcija.

Iako u gradu ima preko 540 registrovanih stambenih zgrada, tek 15 ulaza pripadaju konceptu Zelenih zgrada. Profesionalna upravnica zgrada, Gabrijela Agošton, kaže da je odlaganje otpada jedan od najvećih problema stanara, te da postoji mogućnost da se više zgrada uključi u projekat. Osvrćući se na zakonsku regulativu koja se usvaja, mišljenja je da se mora “prizemljiti” i prilagoditi našim uslovima uslovima, inače su teško sprovodiva. Takođe, je naglasila da bi se upravnici trebalo konsultovati prilikom izrade raznih dokumenata. Tako imaju predlog da se formira svojevrstan fond za sufinansiranje različitih radova, pa i građevinskih na stambenim zgradam, a sredstva bi se u visini od 1% obezbedila od poreza na imovinu.

Gradska uprava je u obavezi da u narednih godinu dana izradi plan lokacija za postavljanje kontejnera za odlaganje otpada. Dogovoreno je da oni kao članovi Udruženje upravnika zgrada Srbije u Subotici, upute Gradskoj upravi dopis sa sugestijom da nacrt dokumenta obavezno bude na javnoj raspravi na kojoj bi učestvovali, jer njihova zapažanja sa terena mogu doprineti monitoringu, odnosno što boljem utvrđivanju preseka stanja, što je bitno za kvalitet plana.

U diskusiju su se uključili i ostali upravnici zgrada koji su se osvrnuli na proteklu godinu i zaključili da se suočavaju sa mnogim izazovima. Sa većinom stanara se konstruktivno sarađuje, a ponekad ona manjina nezadovoljnih remeti celokupnu atmosferu. Jedan od problema je nedostatak majstora različitih stuka. Tako kad se desi vremenska nepogoda, oni po zakonu moraju da reaguju u roku od 48 sati što je nemoguće, upravo zbog manjka zanatlija.

Stanari imaju primedbe na zelenilo oko zgrada za koje treba “doktorat” da bi se prikupila različita dokumenta sa svih nivoa, te npr. drvo možeš zasaditi tek nakon 2-3 godine “obilazaka šaltera” na svim nivoima.

Njihov je predlog da se uspostavi kontinuirana i konstruktivna saradnja sa lokalnom samoupravom, jer su na istom zadatku, u zastupanju javnog interesa.

Sledeće njihovo učešće se očekuje na okruglom stolu na temu Regionalne deponije Subotica, koji će se organizovati krajem septembra ili oktobra.

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo Vas upišite Vaše ime ovde