Poljoprivrednici i turistički radnici Palića speremni za selekciju otpada

0
277

Na konferenciji za novinare održane 30.11.2017. godine predstavljeni su rezultati dvomesečnog projekta “Implementacija Arhuske konvencije u oblasti upravljanja otpadom” koje je Udruženje TERRA’S realizovalo u saradnji sa Regionalnim Arhus centrom Subotica. Tom prilikom je akcenat dat i na anketno istraživanje koje je sprovela spoljna sardanica, Mina Milovanović:

Anketno istraživanje

U okviru projekta „Implementacija Arhuske konvencije u oblasti upravljanja otpadom“, koji podržava Ministarstvo zaštite životne sredine, Udruženje TERRA’S je tokom oktobra i novembra 2017. sprovelo anketno istraživanje na temu otpada. Ispitanici, njih 20, su bili poljoprivrednici uz obale jezera Palić i Ludaš, kao i zaposleni u turističko-ugostiteljskim objektima koji se nalaze na samoj obali Palićkog jezera.

Podjednako ih je bilo i muškog i ženskog pola, a najviše starosti između 18-35 godina, zatim šest ispitanika između 55-65 godina, i po tri starosti od 35-45 godina i 45-55 godina. Među anketiranima najmanje je bilo penzionera i onih u radnom odnosu na određeno vreme, tri ispitanika su nezaposlena, osam u radnom odnosu, dok se ostali ispitanici nisu izjasnili na ovo pitanje.

Na pitanja „Da li Vam je poznato šta se smatra pod poljoprivrednim otpadom?“ i „Da li znate koje materije se svrstavaju pod opasni otpad?“, najviše ih (10) je odgovorilo potvrdno, dok je ostatak ispitanika srednje upoznat šta se podrazumeva pod tim ili uopšte nije upoznat.

Kada je reč o poljoprivrednim proizvođačima uz obale Palićkog i Ludaškog jezera, koja su pod zaštitom države, njih devetoro je odgovorilo da pravilno tretira stajnjak na svom poljoprivrednom gazdinstvu, njih šestoro su odgovorili da to rade “kako-kad”, a nije bilo onih koji su odgovorili sa “ne” na ovo pitanje. S obzirom da su anketom obuhvaćeni poljoprovrednici koji imaju gazdinstva uz zaštićena prirodna područja na osnovu odgovora  na pitanje: “Gde odlažete ambalažu od iskorišćenih zaštitnih sredstava?“ može se konstatovati da većina poljoprivrednika (9) ambalažu od pesticida ili hemijskih zaštitnih sredstava baca u kontejnere zajedno sa ostalim otpadom, ali ima i onih koji ih spaljuju (3), a samo jedan ispitanik je odgovorio da sa iskorišćenom ambalažom od pesticida postupa u skladu sa propisima, odnosno da je ispere tri puta pre nego što je odloži na mesto gde to neće biti štetno ni po ljude, a ni po okolinu.

Na pitanje: “Da li ste do sada učestvovali u akcijama odvojenog sakupljanja otpada?“, jedanaestoro anketiranih ispitanika je odgovorilo da je učestvovalo sa pojedinim vrstama otpada, petoro da nije učestvovalo, a po dvoje da su osrednje učestvovali, ili da su gotovo u potpunosti reciklirali otpad svog domaćinstva. Takođe, im je bilo postavljeno pitanje vezano za poznavanje propisa i zakona kada je upravljanje otpadom u pitanju, na šta je njih jedanaestoro odgovorilo da je osrednje upoznato sa poznavanjem propisa i zakona u oblasti upravljanja otpadom, šestoro da nije, a dvoje da jeste.

Na pitanje: „Da li biste učestvovali u sakupljanju otpada i sigurnom odlaganju opasnog otpada ukoliko to bude u skladu sa odlukom lokalne samouprave?”, najviše (13) ih je odgovorilo da se slaže u potpunosti, njih sedmoro da se slažu, dok nije bilo onih koji nisu spremni da učestvuju u sigurnom odlaganju opasnog otpada. Slični odgovorili su bili i na sledeće pitanje: “Spreman/na sam odvojeno sakupljati otpad u vlastitoj kući (preduzeću) ukoliko bi to uticalo na smanjenje cene odvoza mog otpada?”.

Većina je upoznata da će uskoro biti završena izgradnja Regionalne deponije Subotica, ali nisu zadovoljni informisanjem o upravljanju otpadom, i mogućnostima priključivanja akcijama odvojenog sakupljanja i sigurnog odlaganja otpada u svom gradu.

Svi anketirani ispitanici se u potpunosti slažu da je rešavanje divljih deponija veoma važno, dok je većina (13) na poslednje pitanje: “Smatram da je otpad jedan od najvažnijih ekološko – komunalnih problema u gradu?”, odgovorila da se u potpunosti slaže, njih četvoro se slaže, dvoje se niti slaže niti ne, a samo jedan ispitanik ne misli tako.

Na kraju ankete ispitanicima je data mogućnost da iznesu svoje mišljenje, sugestije ili kritike kada je u pitanju sistem upravljanja otpadom i njegov uticaj na životnu sredinu, a neki od njih su:

  • Postaviti posebne kontejnere za odlaganje opasnog otpada, posebno ambalaže od hemikalija koje se koriste u poljoprivredi;
  • Uvesti što više kontejnera za posebne vrste otpada (staklo, papir, plastika..);
  • Povećati nivo svesti stanovništva o načinu upravljanja otpadom u vidu edukacija i seminara;
  • Pružati građanima informacije o načinu separacije i odlaganja otpada;
  • Uvesti zaštitne mere i propisati sankcije za nepravilno odložen otpad, i predvideti mere za njihovo sprovođenje;
  • Vršiti redovnu kontrolu i monitoring odlaganja otpada;
  • Prioritet je da se očisti jezero Palić, jer kroz kanal zagađena otpadna voda dospeva u jezero Ludaš i šire se neprijatni mirisi.

Zaključak

Namera je da se ovakvim projektima ukaže na značaj rešavanja problema upravljanja otpadom. Edukacijom različitih ciljnih grupa utiče se na pozitivnu promenu ponašanja i veću motivisanost u rešavanju ekoloških problema što će doprineti poboljšanju kvaliteta življenja u Subotici.

Veoma je bitno obratiti pažnju na ulogu žene, kada je sistem upravljanja otpadom u pitanju. Polazi se od toga da žene i muškarci imaju različit odnos prema prirodi i prirodnim resursima. Žene su sklonije da recikliraju, kupuju organsku hranu, vode računa o energetskoj efikasnosti. U prikazu poglavlja Agende 21 koja se odnose na žene, izdvojena su i ona u vezi sa upravljanjem otpadom – uticaj otpada i zagađenja (posebno opasnog otpada) na zdravlje žena, u skladu s tim se navode obaveze da se poveća participacija javnosti, posebno žena, u programima upravljanja opasnim otpadom, uključujući i učešće na lokalnom nivou i nivou građanskih incijativa.

Zaštićena prirodna područja i turistička mesta poput Palićkog i Ludaškog jezera, trebala bi da budu na samom vrhu liste prioriteta čišćenja i uređenja. Ukoliko se pojedinci i dalje nesavesno i neodgovorno budu ophodili prema prirodi, doći će do izumiranja živog sveta u ekosistemima i narušavanja biološke ravnoteže. Greška je što ljudi ne razmišljaju na način da time što štete prirodi i zagađuju je, zapravo štete sami sebi i njihovoj deci. Imperativ je da se zaustavi dalje ruiniranje zaštićenih prirodnih područja i sačuvaju bogatsva prirode.

S obzirom da je Srbija agrarna zemlja, neophodno je omogućiti i uvesti kontejnere predviđene samo za odlaganje opasnog otpada, odnosno iskorišćenih ambalaža od hemijskih zaštitnih sredstava, đubriva… Na taj način može da se spreči i smanji dalje zagađenje zemljišta, vode, i živih organizama.

Činjenica je da stanovništvo Subotice, pa i cele Srbije, još uvek jako malo zna o važnosti pravilnog odlaganja otpada, što je jedan od razloga postojanja ogromnog broja divljih deponija u našoj zemlji. Drugi značajan razlog je loša organizacija upravljanja otpadom od strane javnih komunalnih preduzeća i činjenica da su kazne za zagađenje životne sredine preniske.

Nedostatak kulture ophođenja i sprovođenja zakona i pravilnika rezultira da problem otpada ne znamo ili ne umemo da rešimo. Većina ljudi ne shvata da je otpad zapravo resurs u čije upravljanje vredi ulagati. Kada bi se odnos preduzeća koja njime upravljaju promenio, svi kontejneri redovno praznili i svako domaćinstvo dobilo neophodne kontejnere za razvrstavanje otpada, postojala bi osnova za promenu načina ponašanja i razmišljanja naših sugrađana. Sama izgradnja Regionalne deponije Subotica, upravo ide u tom pravcu, te je neophodno pristupiti konkretnijim operativnim planovima informativne kampanje i edukciju stanovništva što bi dovelo do razumemevanja ispravnih načina zbrinjavanja komunalnog otpada. Tek tada će prestati da se generiše neselektivan mešani otpad, i početi  da se razvrstava na mestu nastanka (primarna separacija) i to na otpad od hrane, sekundarne sirovine i ostali otpad, što bi doprinelo uštedi deponijskog prostora i opštem poboljšanju životne sredine.

Projekat “Implementacija Arhuske konvencije u oblasti upravljanja otpadom” Udruženje TERRA’S realizuje u saradnji sa Regionalnim Arhus centrom Subotica, a mišljenja i stavovi izraženi u tekstovima isključiva su odgovornost autora i njegovih saradnika i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Ministarstva zaštite životne sredine uz čiju podršku se projekat sprovodi.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo Vas upišite Vaše ime ovde