8. Međunarodni festival organskih proizvoda – Biofest 2012

Subotica, 2012.


„Organska poljoprivreda – dostignuća i perspektive na putu ka zelenoj ekonomiji i održivom razvoju“

 

8. Međunarodni festival organskih proizvoda – BIOFEST 2012, se održao od 31. oktobra do 2. novembra na Otvorenom univerzitetu u Subotici, u organizaciji Udruženja TERRA’S, a pod pokroviteljstvom Republike Srbije – Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, AP Vojvodine – Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, te Grada Subotice – Službe za lokalni ekonomski razvoj, privredu i poljoprivredu.

Suorganizatori ovogodišnjeg BIOFEST-a su Stalna radna grupa za regionalni ruralni razvoj u zemljama Jugoistočne evrope – SWG i Nemačka organizacija za tehničku saradnju – GIZ, kao i Organic Control System i Otvoreni univerzitet Subotica.

„Vi se svi zalažete za to da ekonomiju napravite zelenijom, a ja se trudim, onoliko koliko moje skromne mogućnosti dozvoljavaju, ukazati na to da je perspektiva ove zemlje u organskoj i višefunkcionalnoj poljoprivredi. Ne treba gledati samo direktne efekte organske poljoprivrede, jer su oni, iako značajni, ipak možda čak i manji nego indirektni dugoročni efekti, imajući u vidu, pre svega, zdravlje stanovništva, očuvanje zemljišta, vodotokova i perspektivu za buduće generacije koje će živeti na ovim prostorima.“ – Prof. dr Miladin Ševarlić

Na svečanom otvaranju tradicionalno su dodeljena priznanja “Bioproizvođaču godine“ Arpadu Čikošu iz Totovog sela, a za “Bioproizvod godine” je proglašen sok od jabuke i cvekle, firme “Zdravo Organic” doo iz Selenče. Ove godine je Udruženje TERRA’S dodelilo specijalno priznanje za medijsku popularizaciju značaja razvoja organske proizvodnje i to prof. dr Miladinu Ševarliću i novinaru RTV B92, Urošu Davidoviću, koji su kroz medijsko predstavljanje širili svest o važnosti organske poljoprivrede u našoj zemlji.

“Biofest je jedan mali kamičak u mozaiku zelene ekonomije.” – Prof. dr Tomislav Sudarević, predsednik Udruženja TERRA’S

Pozdravljajući prisutne u ime domaćina, predsednik Upravnog odbora Udruženja TERRA’S prof. dr Tomislav Sudarević, je naglasio značaj malih koraka u postizanju velikih ciljeva, te da se podrazumeva da je put ka zelenoj ekonomiji organski i da on ne može biti drugačiji. Naglasio je da zelena ekonomija nije nešto što sebi možemo postaviti kao kratkoročni zadatak, te je jasno da je krajnji cilj zelene ekonomije uvek na nekom dužem horizontu.

Od pokretanja BIOFEST-a uz Udruženje TERRA’S je i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u čije ime je učesnike pozdravila, Jelena Milić, samostalni savetnik za unapređenje organske proizvodnje.

Jedan od pokrovitelja BIOFEST-a je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, ispred kojeg je skup pozdravila, Julkica Simić, koja je podržala manifestaciju i informisala prisutne o smernicama sekretarijata u razvoju organske poljoprivrede, kao i o aktivnostima Sektora za organsku i integralnu proizvodnju formiranom u okviru Savetodavne službe.

“Danas možemo slobodno govoriti o komparativnoj prednosti ove regije, o nečemu o čemu će se tek pisati, i po čemu ćemo biti prepoznatiljivi na međunarodnom tržištu.” – Gradonačelnik Subotice, Modest Dulić.

Postoji sve veće razumevanje Grada Subotice i lokalne samouprave s obzirom na ponosne reči gradonačelnika, Modesta Dulića, a to je da su lokalni poljoprivrednici pioniri u organskoj proizvodnji u Srbiji, da je ona zaživela kod nas još pre dvadeset godina, zahvaljujući Udruženju TERRA’S i da Subotica, praktično predstavlja kolevku organske proizvodnje u regionu.

O tome govori da je u ovom gradu proizveden prvi organski sok od jabuke kompanije “Next”, prvo organsko gazdinstvo sa Međunarodnim sertifikatom je farma Josipa Mamužića u Ljutovu, te svakako prva Nacionalna kuća za međunarodnu kontrolu i sertifikaciju organskih proizvoda je Organic Control System iz Subotice. Od ove godine, zahvaljujući Udruženju TERRA’S, prvi u Srbiji subotički mališani iz predškolskih ustanova “Naša radost” imaju priliku da jedu organske proizvode. Nadalje, u interesu efikasnijeg širenja modela organske proizvodnje subotički Makroprojekat TERRA’S se može ponuditi lokalnim zajednicama, kao proveren i održiv poslovni model privređivanja na ekološkim principima.

Međunarodna konferencija:“Organska poljoprivreda – dostignuća i perspektive na putu ka zelenoj ekonomiji i održivom razvoju”

Definicija Zelene ekonomije koju je dao UNEP glasi: “Ekonomija čiji rezultati dovode do poboljšanja ljudskog blagostanja i socijalne jednakosti, dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu”

Čovečanstvo se na pragu 21. veka suočava sa najvećom krizom u modernoj istoriji, koja će imati dramatičan tok i neizvestan ishod. Istraživači ističu, da ovu veliku krizu današnjeg sveta čini istovremeno preklapanje: sve veće iscrpljivanje prirodnih resursa, klimatske promene i kriza globalnog ekonomskog sistema. Ovi ključni uzroci traže hitan odgovor i rešenje. Stoga, moramo praviti planove za pronalaženje novih načina opstanka i da odredimo put prema zelenoj ekonomiji, koja će podići ljude iz siromaštva i zaštiti životnu sredinu.

Međunarodna konferencija “Organska poljoprivreda – dostignuća i perspektive na putu ka zelenoj ekonomiji i održivom razvoju” je u skladu sa Studijom predstavljenom na konferenciji Ujedinjenih nacija o održivom razvoju Rio+20 koja je prikazala analizu scenarija za tri ključna sektora sa najvećim potencijalom za tranziciju ka zelenoj ekonomiji. Jedan od njih je i organska poljoprivreda, čiji razvoj može doprineti povećanju zaposlenosti, unapređenju javnih politika, većem učešću civilnih organizacija i promociji društvenog i ekološki odgovornog poslovanja.

Srbija je zemlja sa nizom specifičnosti – za nju predstavlja veliki izazov da realizuje principe zelene ekonomije kao sredstva za dostizanje održivog razvoja. Nacionalni izveštaj i Studija o zelenoj ekonomiji izrađeni pod koordinacijom Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, ima za cilj stvaranje povoljnih uslova za tranziciju ka zelenoj ekonomiji, ali je Srbiji potrebna podrška, uklučujući i finansijsku, u naporima da razvija svoju privredu i društvo u celini na ovim prostorima.

Sadržaj ove značajne studije je predstavio, Miroslav Tadić, načelnik Odeljenja za evropske integracije i međunarodnu saradnju, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Da je naše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prepoznalo važnost organske poljoprivrede konstatovala je, Jelena Milić, samostalni savetnik za unapređenje organske proizvodnje, koja je izrazila očekivanja da se od naredne godine još više radi na intenziviranju iste, kako bi Srbija imala priliku prvenstveno za razvoj domaćeg, pa tek onda izvoznog orijentisanog tržišta, te da se planiraju znatno veća izdvajanja iz budžeta za podsticanje organske proizvodnje hrane.

Prvog dana konferencije predstavnici Balkanske organske mreže – BON su imali priliku da predstave primere zelene ekonomiji u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Srbiji i na Kosovu, te da se na taj način razmene iskustva u pogledu usaglašavanja razvoja organske proizvodnje u regionu.

Srbija je predstavila tri primera zelene ekonomije i pokazala da naša zemlja, pored nezagađenog i veoma plodnog zemljišta, ima i dobar kadar u poljoprivredi i mentalitet ljudi koji se vrlo lako može preorjentisati na organsku proizvodnju. Starija ruralna populacija poseduje velika znanja i iskustva u poljoprivredi, pa tako mlađi naraštaji imaju priliku da uče o prednostima života u ruralnim područjima.

Došlo se do zaključaka da u ovoj oblasti prednjače Hrvatska, sa Makedonijom i Srbijom na drugom mestu, te da ostalim zemljama još uvek treba pomoć prilikom razvoja ovog sektora privrede. Neophodno je usaglašavati zakone i podzakonske akte, kao i proces sertifikacije organskih proizvoda, kako bi bili prepoznatiljivi na tržištu, te olakšati razmenu ovih proizvoda između pomenutih zemalja, jer svakako da je tržište EU suviše veliki zalogaj u pogledu uvoza organskih proizvoda za ove zemlje. Takođe, članice BON-a, će u narednom periodu raditi na promociji organskih proizvoda u zemljama Jugoistočne Evrope uz pomoć organizacija, kao što su SWG i GIZ, te u daljoj razmeni iskustava i znanja u oblasti razvoja organske poljoprivrede.

Svakako, šira primena obnovljivih tehnologija i ekoinovacije doprineće stvaranju novih “zelenih” radnih mesta, što će iziskivati obrazovanje, obuku i stručno usavršavanje na svim nivoima. Zaokruženi sistem proizvodnje organske hrane nudi mogućnosti prestruktuiranja prosečnih kapaciteta, uvođenje novih, zelenih tehnologija, istovremeno podstiče razvoj pratećih programa organske proizvodnje, kao što su industrija bio-zaštitnih sredstava i sadnog materijala, specijalne opreme i mašina, što nameće potrebu za kadrovima novog profila i to ne samo u poljoprivredi nego i u turizmu i zdravstvu.

Za stvaranje tog novog profila kadrova, zanimanja i profesija potrebno je inoviranje sistema obrazovanja i da se konstituiše nova platforma ekološkog obrazovanja na svim nivoima.

Organska poljoprivreda može odigrati značajnu ulogu u rekonstrukciji poljoprivrede i ekonomskoj obnovi naše zemlje. Najznačajnija studija o budućnosti poljoprivrede koja je izrađena pod okriljem UN označava kraj principa industrijske poljoprivrede i poziva na smanjivanje upotrebe nafte u poljoprivredi, uvođenje principa ekološke poljoprivrede i na veću podršku malim farmerima koji su u stanju da izvedu tranziciju ka održivoj poljoprivredi.

Drugi dan konferencije obeležen je Prvim koordinacionim sastankom Regionalne ekspertske savetodavne grupe u organskoj poljoprivredi koja je podrazumevala odabir po dva predstavnika iz delokruga Ministarstva, i civilnog sektora kako bi učvrstilo komunikaciju i razmenu informacija, iskustva i znanja u oblasti ruralnog razvoja svih pomenutih zemalja.

Interni sastanak članica Balkanske organske mreže, Skupština BON-a, je održana trećeg dana Biofesta, 2. novembra, na kojoj su se donele dalje odluke o razvoju organske poljoprivrede u regionu, te razrešila pitanja funkcionisanja mreže.

Izložba organskih proizvoda

Na izložbenoj manifestaciji učešće je uzelo 16 izlagača organskih porizvoda iz Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Bosne i Hercegovine.

Ove godine pored sertifikovanih organskih proizvoda, deo izložbe su krasili proizvodi sa standardima: Geografsko poreklo, koji je dobio Futoški kupus, i Izvorni proizvodi sa sela koji podrazumevaju prerađevine tzv. domaće kućne radinosti od organskih sirovina.

Izložba fotografija

Posetioci su imali priliku da pogledaju izložbu fotografija dece PU “Naša radost” pod nazivom “Moj prvi organski obrok”, ali i prigodan kulturno-umetnički program koji su mališani pripremili u čast uvođenja organskih namirnica u 41 predškolski objekat u Subotici.

Akcija sadnje Japanskih trešanja

Obzirom na nesebičnu pomoć Japana prema narodu Srbije, Udruženje TERRA’S i PU “Naša radost” su odlučili da u znak sećanja na oko 20 hiljada poginulih i nestalih u prošlogodišnjoj nesreći, među kojima je bilo i dece, posade 12 sadnica japanske trešnje u dvorištima objekata PU “Naša radost”. Drveće će simbolično podsećati na decu koja su izgubila svoje mlade živote u tragediji koja se nije mogla izbeći, ali će, takođe, podstaći na razmišljanje o upotrebi nuklearne energije. Prva trešnja je zasađena u Gundulićevoj ulici u vrtiću “Zeka”.

Galerija

MEĐUNARODNA KONFERENCIJA

svečano otvaranje

MEĐUNARODNA KONFERENCIJA

balkanska organska mreža

Zakuska a’la TERRA’S

Izložba organskih proizvoda

Sadnja japanskih trešanja