13. Međunarodni festival organskih proizvoda – BIOFEST 2017

12.

12. Međunarodni festival organskih proizvoda – BIOFEST 2017.

  11 – 13. oktobar 2017.

Otvoreni univerzitet Subotica

„IT – organska vizija budućnosti“

Pokrovitelji 13. Međunarodnog festivala organskih proizvoda, Biofest 2017, su bili Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Grada Subotice. Podrška ovogodišnjem Biofestu je stigla od Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, Organik Control Sistema i Eco Fenix B Tima, ali i od prijatelja Manifestacije: Zdravologija, Bioteka, BioPijaca, zatim bio-farmi: “Mamužić”, “Farago” i “Čikoš”, te Hemijsko-tehnološke škole i Yu eco rtv-a. Medijska podrška: TV Subotica i www.subotica.info.

SVEČANO OTVARANJE- 11.10.2017.

Međunarodni festival organskih proizvoda, 13. Biofest, otvorio je predsednik Upravnog odbora Udruženja TERRA’S, Prof. dr Tomislav Sudarević, koji je u ime organizatora pozdravio prisutne i izrazio zadovoljstvo zato što ova manifestacija čuva tradiciju i održava se trinaesti put sa idejom razmene iskustava i promocije organske proizvodnje i održivog razvoja. Nakon uvoda u ovogodišnju temu i program Manifestacije, skrenuo je pažnju da je od samog početka razvoja organske poljoprivrede jedna od najvećih zabluda da je to način proizvodnje koji su primenjivali naši preci generacijama unazad, i da nije nikada bila ideja da se u organskoj poljoprivedi radi drvenim plugovima i volovskom zapregom, nego upravo suprtotno. Naglasio je da je organska poljoprivreda uvek bila otvorena za savremene tehnologije, ali nikada po cenu toga da se u zemljište koje se obrađuje, vodi i vazduhu i na kraju samim namirnicama, nađu štetne materije koje ugrožavaju ekosistem planete. Napomenuo je da se informacioni sistemi još od 1999. godine koriste u savetodavstvu u poljoprivredi, ali i da su vremenom našli i druge aspekte primene, kao što su umrežavanje proizvođača, ali i ostalih učesnika u organskom poslovanju “od njive do trpeze” , kao i domen primene IT u plasmanu organskih poljoprivrednih proizvoda.

U ime Gradske uprave Subotica, skupu se obratio i poželeo dobrodošlicu, Grgur Stipić, član gradskog veća GU Subotica zadužen za oblast poljoprivrede. Nakon osvrta na sve što je Subotica postigla do sada u oblasti organske proizvodnje, zadržao se na „Akcionom planu razvoja organske proizvodnje na teritoriji grada Subotice do 2020. godine“ koji je usvojen u lokalnom parlamentu 2015, a na kojem su zajedno radili predstavnici Gradske uprave Subotica, Udruženja TERRA’S i Otvorenog univerziteta. Jedan od glavnih ciljeva, kako je navedeno u Akcionom planu je bio da se 2015. godine za 25% povećaju površine pod organskom proizvodnjom. U planu je navedeno da je na teritoriji grada Subotice 2014. godine bilo oko 150 ha pod organskom proizvodnjom, a danas 2017. oko 450 ha. Povećan je i broj proizvođača i prerađivača sa 12 na 16.

Ispred Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji je i ove godine pružio podršku u realizaciji Biofesta, prisutnima se obratio pomoćnik pokrajinskog sekretara, Marko Rovčanin, koji je ukazao na aktuelan konkurs gde je Pokrajina izdvojila tri miliona dinara za sufinansiranje u oblasti organske proizvodnje, kao i da su ove godine na raspolaganju bila sredstva od 70% za ovaj vid proizvodnje, u odnosu na godine iza nas kada je to bilo na nivou od 50%.

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je jedan od pokrovitelja Manifestacije, a samostalni savetnik za razvoj organske proizvodnje, Jelena Milić, istakla je da su 2017. godine podsticaji za organsku biljnu proizvodnju veći za 70%, dok su podsticaji za organsku stočarsku proizvodnju uvećani za 40%. Još jedna od mera kojom Ministarstvo pomaže organske proizvođače jeste refundiranje troškova kontrole i sertifikacije. Milićka je rekla da su površine pod organskom proizvodnjom tokom 2016. godine iznosile 15.000 ha, što je 0,41% od ukupno korišćenog poljoprivrednog zemjišta u Srbiji, te da broj organskih proizvođača kontinuirano raste iz godine u godinu i da sada iznosi 2794.

 

Ispred Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, skupu se obratila, Zagorka Marković, koja je ukazala na kontinuiranu podršku Udruženju TERRA’S u organizaciji manifestacije i ukratko skrenula pažnju na njihov PSD projekat podrške jačanju privatnog sektora. Očekivani rezultati su, između ostalih, proširenje ponude usluga za MMSP u organizacijama privatnog sektora kako bi se poslovanje razvijalo, zatim unapređenje poslovnih susreta (B2B) u odabranim lancima vrednosti, kao i povećanje produktivnosti MMSP kroz primenu novih IT rešenja.

 

U okviru BIOFEST-a tradicionalno su dodeljena priznanja za bioproizvod i bioproizvođača godine. Ove godine nagradu za bioproizvod odneo je čips od sušenih kolutova slatke (Sweety) i kiselkaste (Tangy) jabuke, kompanije „All Natural Foods“ iz Nove Pazove koji predstavlja spoj tradicionalnog iskustva i moderne tehnologije. Sa idejom i vizijom da iskoriste najbolje iz prirode, osniva se kompanija “All Natural Foods” koja 2013. godine započinje sa izgradnjom savremene fabrike. Na prvom mestu im je briga o očuvanju najboljih nutritivnih vrednosti voća.

Za bioproizvođača godine izabran je, Nurdin Mujkanović. Na padinama Nacionalnog parka „Fuška gora“ u blizini Iriga između Novog Sada i Rume, porodica Mujkanović je 2006. godine izgradila vikendicu okruženu voćnjakom površine od 1,3 hektara. Nurdin je sa suprugom Vericom podigao zasade oraha i kajsije koje uzgajaju na organskim principima. Jedan je od osnivača Udruženja proizvođača i ljubitelja organske hrane „VitaS“ Ruma.

I PANEL DISKUSIJA

11. oktobar 2017.

Tema: „Iskustva, mogućnosti i perspektiva IT sektora u (organskoj) poljoprivrednoj proizvodnji“

 

Moderator prve panel diskusije na temu: „Iskustva, mogućnosti i perspektiva IT sektora u (organskoj) poljoprivrednoj proizvodnji“, bio je direktor Organic Control System, Nenad Novaković. Istakao je da IT sektor u organskoj poljoprivredi predstavlja novinu i da će u narednom periodu održivi sistemi poljoprivrede, pa tako i organske, biti obeleženi snažnim uplivom informacionih tehnologija u cilju dobijanja kvalitetnih proizvoda i zaštite životne sredine.

Jedan od prvih uvodničara, direktor Vojvođanskog IKT klastera, Milan Šolaja, je rekao da je ovo veoma značajna stvar, jer je Srbija agrarna zemlja i da poljoprivreda ima značajnu ulogu u našoj privredi. Sa druge strane softverska industrija postiže zapažene uspehe na svetskom tržištu i zato je veoma bitno povezati ova dva veoma kompatibilna sektora, jer je ogroman potencijal informacionih tehnologija u poljoprivredi. IT rešenja koja se danas razvijaju za ovaj sektor su raznovrsna i doprinose povećanju efikasnosti. Spoj ova dva sektora će umnogome olakšati, unaprediti i ubrzati procese u organskoj poljoprivredi, i omogućiti razvoj pametne i precizne poljoprivrede.

 

Na ovu temu svoju prezentaciju su izložili predstavnici kompanije EnLight IT Sourcing sa projektom E-kooperativa, koji je u najužem krugu za finansiranje iz fonda KATANA, a  nastao je sa idejom da se poljoprivrednicima olakša povezivanje kroz aplikaciju elektronskog zadrugarstva. Istraživanjem je utvrđeno da poljoprivrednici imaju problem u međusobnoj komunikaciji, sa nekonkurentnošću na tržištu i sa visokim troškovima proizvodnje, stoga je aplikacija osmišljena da se pomogne poljoprivrednicima pri udruživanju i sklapanju poslova koji će ih učiniti konkurentnijim. Čedomir Ninković, iz EnLight IT Sourcing kompanije, zaključuje da je takav način udruživanja vezan ne samo za konkretnu poljoprivrednu proizvodnju nego i za sve one subjekte uz nju, što predstavlja jednostavan, uniforman način i mogućnost da se svi skupe na jednom mestu i budu članovi jednog kluba u kojem će zajedno sarađivati i sklapati poslove. Kreiranjem softvera / on-line baze podataka akteri će brže dolaziti do potrebnih informacija o potencijalnim saradnicima i klijentima čime će poslovanje biti olakšano, jer će svaki od aktera posedovati profil sa preciznim podacima o vrsti usluga koje nudi ili o vrsti i količini proizvoda, na način na koji je to na poljoprivrednoj berzi organizovano. Time se rešavaju mnogi problemi, poput visokih troškova za proizvodnju i transport usluga i robe i sl.

Sledeća se predstavila kompanija Greensoft d.o.o, sa projektom AgroLIFE Organic koji podrazumeva softversko rešenje koje objedinjuje kompletan sektor organske poljoprivrede, što uključuje organske proizvođače, kontrolne organizacije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i sve ostale organizacije uključene u lanac organske proizvodnje na teritoriji cele Republike Srbije. Monika Tomšik je objasnila da softver omogućava dnevnu evidenciju aktivnosti koje obavljaju poljoprivredna gazdinstva, što uključuje unos tabli različitog statusa, zatim datuma, radnih operacija, poljoprivrednih kultura, upotrebljenih inputa, te angažovane mehanizacije. Softver se sastoji od Gis – Mape koje omogućavaju upravljenje podacima o poljoprivrednom zemljištu, Terenskih beleški služe za beleženje svih relevantnih informacija, Knjige polja sa pripadajućom Android aplikacijom, Šifarnika: kultura, radnih operacija sa definisanim optimalnim i maksimalnim normativima potrošnje, Kontrola Knjige polja – kontrolne organizacije imaju prikaz svih radnih naloga poljoprivrednih gazdinstava koja su u njihovoj nadležnosti, Izveštaji – na osnovu unetih podataka, softver kreira izveštaje po različitim osnovama, Alarmi i upozorenjasistem koji slanjem poruka kroz automatske e-mail i SMS poruke upozorava na nedozvoljeni plodored i prekomernu upotrebu inputa.

 

Maja Budimir iz Kompanije  InoSens DOO iz Novog Sada, prezentovala je ReCAP projekat koji ima za cilj da unapredi efikasnost i transparentnost procesa nadgledanja sprovođenja zajedničke poljoprivredne politike u EU zemljama. U Srbiji, ReCAP projekat je fokusiran na organsku proizvodnju imajući u vidu da je ovaj sektor poljoprivrede u značajnoj meri usaglašen sa EU propisima. InoSens je razvio ReCAP servis sa ciljem olakšavanja procesa subvencionisanja i sertifikacije organske proizvodnje. ReCAP aplikacija pruža i dodatne servise koji pojednostavljuju svakodnevni administrativni rad organskih proizvođača, kao što su: vođenje dnevnika rada, grupisanje svih relevantnih dokumenata i fotografija, autorizacija drugih lica za korišćenje platforme, itd.

Apolo projekat, Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predstavlja koncept precizne poljoprivredne proizvodnje koji se temelji na posmatranju i selektivnoj obradi ili tretiranju određenih površina unutar većeg polja. Ona ima za cilj da se približi svakoj biljci i da joj stvori optimalne uslove za rast i razvoj. Krajnji cilj je ekonomična proizvodnja koja se odvija kroz uštede u repromaterijalu, energiji i radnoj snazi. Opšti cilj projekta je da se razvije komercijalna platforma koja će obezbediti softver savetodavnih usluga upravljanja gazdinstvom: raspored navodnjavanja i agrotehničkih operacija u optimalnim uslovima zemljišta, zatim monitoring rasta useva, detektovanje bolesti biljaka i procena prinosa. Cilj Apolo projekta je da pronađe način da se malim i srednjim farmerima omogući da sebi priušte modernu tehnologiju po pristupačnoj ceni.

Nakon izlaganja prezentera, reč su dobili poljoprivredni proizvođači koji su se jednoglasno složili da im obimna dokumentacija prilikom podnešenja zahteva za subvencionisanje i prilikom organske sertifikacije oduzima mnogo vremena i komplikuje ceo proces proizvodnje. Arpad Čikoš, proizvođač organskog povrća iz Totovog sela, rekao je da je spreman da usvoji inovacije koje donosi IT sektor i da smatra da je to odličan način za modernizaciju poljoprivrede u našoj zemlji. Dušanka Đukić iz Zrenjanina, proizvođač organskih jabuka koja se bavi i distribucijom, objasnila je da su proizvođači rastrzani na sve strane: od proizvodnje i plasmana do zahtevne dokumentacije neophodne za kontrolu i sertifikaciju i rekla da će poljoprivrednici prihvatiti skoro bilo šta što će im olakšati vođenje dokumentacije, pogotovo ako ne moraju da daju novčanu nadoknadu za to, sa čime se složio i Josip Mamužić, organski proizođač iz Ljutova.

S obzirom da je za cilj postavljena modernizacija organske proizvodnje, smanjenje visokih troškova kontrole, obimne dokumentacije prilikom ispunjavanja zahteva za subvencije i sertifikaciju, kao i smanjenje troškova proizvodnje i olakšanje svakodnevnog posla poljoprivrednika sa jedne strane, tako i olakšana komunikacija organskih kuća sa poljoprivrednicima sa druge strane, pa i predstavnika javnih institucija odgovornih za davanje subvencija (Direkcija za agrarna plaćanja), može se zaključiti da će kreiranjem i primenom softvera/on-line baze podataka akteri brže dolaziti do potrebnih informacija čime će poslovanje biti olakšano. Ono što je važno spomenuti jeste da će programi biti potpuno besplatni za farmere, a da bi ih lokalne samouprave trebale kupiti.

II PANEL DISKUSIJA

12. oktobar 2017.

Tema: “Doprinos međunarodnih projekata na razvoj organske proizvodnje u regionu – uspostavljanje organskog mosta”

Druga panel diskusija održana u okviru ovogodišnjeg Biofesta bila je posvećena doprinosu međunarodnih projekata razvoju organske proizvodnje u regionu. Jedna od učesnica panela bila je, Lidija Maurović Košćak, iz Opštine Valpovo, jednog od partnera TERRA’S-a u projektu “Organic bridge – Organski most”. Iznela je podatak da Hrvatska ima više hektara pod ekološkom proizvodnjom nego Srbija i da su ulazak u Evropsku uniju i cena podsticaja sigurno bili motivacija za bavljenje ovom vrstom proizvodnjom, ali u odnosu na druge evropske zemlje, su na samom početku. Ono što nedostaje jeste organizovano tržište, ne može se oslanjati na postojeće tržišne lance, koji nisu najbolje rešenje niti za ekološke niti za male, konvencionalne proizvođače. Moraju se tražiti i razviti nove tržišni modeli. Maurović Košćak, je istakla da nedostaju mere u Hrvatskoj u pogledu razvoja tržišta, što je glavna prepreka razvoju organske proizvodnje. Prema njenim rečima, sreća u nesreći je što imaju evropske projekte s kojima mogu nešto uraditi, pa planiraju da osnuju Centar za organsku proizvodnju.

Partner u pomenutom projektu je i Centar za organsku proizvodnju u Selenči, čija je predstavnica, Biljana Viduka, između ostalog rekla da je veoma značajna prekogranična saradnja sa Hrvatskom i navela inicijativu Vukovarsko-sremske županije za formiranjem centra po istom modelu kao u Selenči. Potom je iz Opštine Drenovci, na granici Hrvatske sa BiH, došla inicijativa da se povežu na izgradnji farm-inkubatora pored proizvodnog kojeg su već izgradili zahvaljujući sredstvima EU. Prema njenom mišljenju, ovi prekogranični projekti poput programa Interreg, zapravo su odlična prilika da se zajedničkim radom unapredi razvoj regiona.

Direktor Organic Control Sistema doo, prve domaće kontrolne organizacije za organsku proizvodnju, Nenad Novaković, je, govoreći između ostalog o razvoju organske poljoprivrede u Srbiji, rekao kako ona ima stalni trend rasta, ali da ono što generiše njen razvoj u svim zemljama jesu subvencije koje u značajnoj meri izostaju kada je u pitanju Srbija. One postoje, 40 procenata su veće nego subvencije za konvencionalnu poljoprivredu, ali su to ipak minimalna sredstava u poređenju sa onim što dobijaju eko ili organski proizvođači iz okruženja, odnosno zemalja članica EU. Dakle, ovaj trend rasta je prilično spor, ali je važno imati, rekao je Novaković.

Snježana Mitrović, rukovodilac Udruženja TERRA’S, se prvo osvrnula na niz projekata realizovanih uz podršku stranih donatora poput EU, Nemačke ili Holandije, koji su doveli do utemeljenja organske proizvodnje u regionu, posebno državama bivše Jugoslavije. Takođe, je mišljenja da je došlo do razvoja, ali je jedna karika u ovom razvoju slaba, a to je što potrošači nemaju poverenja u nacionalni znak organske proizvodnje, a većina njih i ne zna kako on izgleda. Upravo iz tog razloga će u okviru IPA projekta „Organic bridge-Organski most“ biti realizovano deset info dana u nekoliko gradova Vojvodine, kroz koje će se građani informisati i edukovati u pogledu organske proizvodnje i njenog znaka.

Stanka Parać, iz Lokalne agencije za demokratiju Subotica, složila se sa ovim i rekla da ne postoji medijska podrška i kontinuitet informisanja i način na koji građani mogu da isprate ovu temu i saznaju gde se mogu nabaviti organski proizvodi i kako ih konzumirati, kao i da ova tematika nije u dovoljnoj meri atraktivna za mlađu populaciju.

Učesnici ove debate bili su neprijatno iznenađeni podacima koje su preneli predstavnici Ministarstva poljoprivrede, a to je da je tokom 2016. površina organske proizvodnje u Vojvodini opala, dok je u južnoj i istočnoj Srbiji došlo do drastičnog povećanja. To je, kao što je istaknuto, tema za analizu i TERRA‘S će dati predlog aktivnosti na nivou Vojvodine i razgovarati sa predstavnicima Sekretarijata poljoprivrede o tome koje korake treba preduzeti u pravcu razvoja organske proizvodnje u Pokrajini, na kraju je zaključila koordinator i projekt menadžer Udruženja TERRA’S, Snježana Mitrović.

„DAN OTVORENIH ORGANSKIH FARMI“

U cilju promocije ruralne sredine, učesnici Biofesta imaju priliku da se upoznaju sa organskom proizvodnjom na farmama. Ove godine su predstavnici Grada Šapca  sa svojim poljoprivrednicima bili zainteresovani i upriličeno im je da obiđu Bio-farmu „Mamužić“ u Ljutovu. Ova lokalna samouprava je u svoje prioritete uvrstila razvoj organske proizvodnje, a model im je rad Udruženja TERRA’S koji je sa GU Subotica prvo izradio Akcioni plan razvoja organske proizvodnje, a onda sufinansirao organske proizvođače.

IZLOŽBA I DEGUSTACIJA ORGANSKIH PROIZVODA

U okviru 13. Biofesta, na izložbi organskih proizvoda predstavilo se petnaestak izlagača, među kojima su bili proizvođači povrća biofarme “Čikoš” Totovo selo, “Vozar” Kisač, kao i “Family Biofarm” Geze Dravai sa Kelebije. Ni ove godine nisu izostali proizvodi sa biofarme “Mamužić” iz Ljutova poput brašna od više vrsta žitarica, integralnog brašna, semena ječma, suncokreta i sl. Pažnju posetilaca je privuklo više od deset vrsta testenina od spelte dobijene organskim putem sa poljoprivrednog gazdinstva Sabolča Tružinskog iz Bačke Topole. Dušanka Đukić, distributer „Zdravo dobro“ iz Zrenjanina predstavila se sa organskim sokom od jabuke, šargarepe i cvekle. Sa organskim orasima predstavilo se Poljoprivredno gazdinstvo Ivana Faraga iz Novog Kneževca, sa organskim Bio-začinom „Sanaterra“ doo iz Subotice i prodavnica „Zdravologija“ iz Novog Sada . Na štandu firme “Eko dar” mogao se videti organski supstrat od kalifornijskih glista, kao i organo–mineralno tečno đubrivo humusni nektar.  U skladu sa ovogodišnjom temom Biofesta “IT – organska vizija budućnosti”, prodavnica organskog voća i povrća, kao i zdrave hrane “BioPijaca”, uz pomoć aplikacija i programa prezentovala je posetiocima na koji način mogu elektronskim putem da poruče proizvode kao i prednosti koje donosi informaciona tehnologija u pogledu poboljšane i brže dostupnosti organske hrane. Svoje štandove su imali Fond za razvoj AP Vojvodine i DDOR koji su predstavili mogućnosti osiguranja useva, subvencija i drugih usluga, dok je novosadsko predstavništvo kompanije „Scarybird“ poljoprivrednicima prezentovalo rad sistema za zaštitu useva od ptica štetočina.

Prema proceni organizatora, izložbu je obišlo više stotina posetilaca, najviše mladih, ali i potrošača, a posebna pažnja je bila posvećena degustaciji organskih proizvoda. Izložbu su posetili učenici srednje Ekonomske škole “Bosa Milićević”, kao i mališani iz privatne predškolske ustanove “Školica”, koja u svom dvorištu ima organsku baštu. Za pohvalu su učenici iz škole sa posebnim potrebama “Žarko Zrenjanin”, koji su pokazali veliku saradnju i zainteresovanost za zdravu i pravilnu ishranu, a mogli su da probaju specijalitete od organske hrane. Hol sa izložbom ispunile su i mlade košarkašice ŽKK “Spartak” koje su prisustvovale predavanju prof. dr Tereze Horvat Skenderović, a bilo je reči o principima pravilne ishrane. Nakon predavanja imale su priliku da degustiraju namirnice od organskih sirovina sa Organik trpeze a’la TERRA’S. Izložbu su, takođe, posetili učenici “Žarko Zrenjanin” škole iz dnevnog boravka za odrasle i Ekonomske škole, smera – kuvari.

Tokom sva tri dana trajanja izložbe, posetioci su mogli da nabave organske sirovine po pristupačnim cenama u vidu akcije “Sat za povoljnu organsku kupovinu”. Više od 60 kg raznog organskog povrća i ostalih proizvoda sa izložbe, Udruženje TERRA’S je doniralo Školskom centru sa domom učenika „Dositej Obradović“ iz Subotice. To je ustanova za edukativno i profesionalno osposobljavanje gluvih i nagluvih lica, koja u svom sastavu ima i kuhinju za pripremanje obroka za svoje štićenike.

ORGANIK UŽINA I PROJEKCIJA EKOLOŠKOG DOKUMENTARNOG FILMA

Poslednjeg dana Biofesta održana je, sada već tradicionalna, Organik užina za srednjoškolce i osnovce. Jela su pripremile učenice druge godine smera prehrambreni tehničar Hemijsko-tehnološke škole iz Subotice, koje su za ovu priliku spremile bogatu trpezu sa namirnicama organskog porekla. Na stolovima su se našle slane i slatke grickalice, spremljenje isključivo od organskih sirovina, a učenici su, između ostalog, mogli da probaju pločice od raženog brašna, kolač od heljdinog brašna sa bundevom, proju od kukuruznog brašna…

Za sve učenike je pored organik užine bilo upriličeno i prikazivanje mađarskog ekološkog dokumentarnog filma “Bliski susret ruralne prirode – VÁROSON KÍVÜLI TALÁLKOZÁSOK” koji govori o tome kako je protekla seoska sedmodnevna avantura mladih iz grada na farmi bez Interneta. Ovi informativno-edukativni filmovi su namenjeni subotičkim srednjoškolcima, pa i osnovcima, a uvedeni su od prošle godine u program Manifestacije što se pokazalo kao odličan način približavanja mladima problem hrane i njen uticaj na njihovo zdravlje i životnu sredinu.

Ovaj događaj je bio izuzetno posećen i film je gledalo više od dvestotine učenika i to iz srednje Hemijsko-tehnološke škole, Gimnazije „Deže Kostolanji“, kao i viši razredi iz osnovnih škola „Ivan Goran Kovačić“, „Sveti Sava“, „Matko Vuković“, „Kizur Ištvan“.

MEDIJSKA PODRŠKA

Kao i ranijih godina, lokalna, ali i nacionalna sredstva javnog informisanja su najavljivali i izveštavli sa Biofesta. Desetak dana pre manifestacije, Radio i TV Subotica su emitovali spotove kojima se pozivala javnost na izložbu i degustaciju organskih proizvoda. Postavljena su i dva velika bilborda i polepljeni plakati na oglasnim mestima u centru grada i bio-prodavnicama gde su kupcima deljeni informativni lifleti. Takođe, je bilo uključenja direktno u program poput RTS 1 u emisiji „Ovo je Srbija“ i objavljnih tekstova u „Hrvatskoj riječi“.

 

Ostali linkovi sa emitovanim prilozima:

Prema proceni organizatora na trodnevnoj manifestaciji, 13. Biofest 2017, bilo je više od hiljadu učesnika i posetilaca.

Izveštaj sačinila: Snježana Mitrović, Rukovodilac Udruženja TERRA’S