12. Međunarodni festival organskih proizvoda – BIOFEST 2016

12. Međunarodni festival organskih proizvoda – BIOFEST 2016.
12. – 14. oktobar 2016.
Otvoreni univerzitet Subotica
“Želim biti 100% organik“

12-medunarodni-festival-organskih-proizvoda

SVEČANO OTVARANJE

Uz slogan “Želim biti 100% organik” od 12. do 14. oktobra 2016. godine održan je 12. Međunarodni festival organskih proizvoda BIOFEST u organizaciji Udruženja TERRA’S i Otvorenog univerziteta Subotica. Svečano otvaranje je započela, Jovana Andreić, učenica osmog razreda Osnovne škole „Sveti Sava“ recitujući pesmu Ratar, Veljka Petrovića koju je za ovu priliku odabrala mentor, dr Milanka Stankić.

U ime organizatora, prof. dr Tomislav Sudarević, predsednik TERRA’S-a, pozdravio je skup i podsetio je da je prošle godine u lokalnom parlamentu usvojen Akcioni plan razvoja organske proizvodnje na teritoriji grada Subotice do 2020. godine. Sa primenom ovog dokumenta započelo se odmah, te su po prvi put iz gradskog budžeta izdvojena sredstva za organske proizvođače koji će po potpisivanju ugovora do kraja godine dobiti oko 2 miliona dinara.

U ime grada domaćina, posetiocima manifestacije dobrodošlicu je poželeo, Žika Reh, sekretar Sekretarijata za poljoprivredu i životnu sredinu, rekavši, između ostalog, da je organska proizvodnja izuzetno značajna za razvoj u zaštićenom području kao što su okolina Palićkog i Ludaškog jezera.

Od samog početka pokrovitelj BIOFEST-a je i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo ispred koga se skupu obratio, Marko Rovčanin, pomoćnik pokrajinskog sekretara, koji je kao mogućnost naveo podršku organskim proizvođačima preko posebnih konkursa.

Jedan od pokrovitelja manifestacije je i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, te je, Branislav Raketić, šef Grupe za kvalitet, naglasio da je subotička lokalna samouprava retka u Srbiji, koja uspešno sarađuje sa udruženjima građana na razvoju organske proizvodnje. Izneo je podatak da organska proizvodnja u Srbiji, uprkos svim problemima, beleži rast. Prema podacima iz prošle godine organska zastupljena je na oko 15.300 hektara, od čega je u Vojvodini, oko 10.000 hektara, što je povećanje za čak 60% u odnosu na 2014.

U okviru BIOFEST-a tradicionalno su dodeljena priznanja. Za Bioproizvod godine proglašena su organska kokošija jaja sa farme Stevice Kračunjela iz sela Dupljaji kod Bele Crkve koji je 2011. godine pokrenuo organsku proizvodnju na svom salašu na rubu Deliblatske peščare. Tokom godina je postepeno je povećavao proizvodnju, pa danas ima 1500 jedinki i na dnevnom nivou, u proseku se proizvede oko 400 jaja, za koje ima obezbeđeno tržište.

Bioproizvođač godine je Bio-farma ‘Šokšić’ iz sela Taraš u okolini Zrenjanina. Na oko 10 ha, osnovana je 2007. godine od strane Gordane Šokšić i njene porodice sa željom da promoviše prednosti organske ishrane i zaštitu životne sredine. Bave se uzgojem povrća, voća i žitarica. I pored izazova sa kojima se suočavaju, Gordana Šokšić, puna entuzijazma smatra da organska proizvodnja ima šansu za dalji razvoj.

Podrška ovogodišnjem BIOFEST-u je stigla od Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, “M AGRAR-024 BV”, Organik Control Sistema i Eco Fenix B Tima, ali i od prijatelja manifestacije: Kolping društvo Srbije, Univerexport, Zdravologija, Bioteka, bio-farme “Mamužić”, “Farago” i “Čikoš”, te Hemijsko-tehnološke škole. Medijska podrška: TV Subotica, Yu eko rtv i www.subotica.info.

 

I PANEL DISKUSIJA

12. oktobar 2016.

 

– Tema: „Izazovi u razvoju organske proizvodnje i moguća rešenja“

Na panel diskusiji na temu: „Izazovi u razvoju organske proizvodnje i moguća rešenja“ u okviru 12. BIOFEST-a, prvi put su članovi Stručnog saveta za organsku proizvodnju, imali priliku da se predstave i direktno razgovaraju sa proizvođačima, prerađivačima i distributerima iz ove oblasti. Savet sa više od 20 članova je imenovao ministar poljoprivrede po Zakonu o organskoj proizvodnji radi davanja stručnih mišljenja.

Nakon uvodnog obraćanja predsednice Saveta, prof. dr Snežane Oljače, te predstavljanja prisutnih članova, njih više od dve trećine, iz različitih ustanova i institucija, usledila je diskusija.

Među prvima se javila, Dušanka Đukić, iz Zrenjanina, proizvođač organskih jabuka koja se bavi i distribucijom, objasnila je da su proizvođači rastrzani na sve strane: od proizvodnje i plasmana do zahtevne dokumentacije neophodne za kontrolu i sertifikaciju. Izrazila je nezadovoljstvo ugovorima sa sertifikacionim kućama, pri čemu je definisala da je problem to što proizvođač mora da vrati sertifikat po raskidu ugovora. Predstavnici sertifikacionih kuća su objasnili da se tako mora uraditi, ali da druga sertifikaciona kuća može da resertifikuje te količine organskih proizvoda koje su ostale posle raskida ugovora. Upozorila je i na probleme u plasmanu robe i s tim u vezi ukazala na značaj udruživanja malih proizvođači što ne mogo sami.

Odgovarajući joj, član Saveta, Vladan Ugrenović, je naglasio da sertifikacione kuće ugovore pripremaju u skladu sa zahtevima ATS-a, ali i to da ih je šest sa lincencom u Srbiji, te da operateri imaju izbor, pa i da raskidaju ugovore. Nadovezujući se, mr Nadežda Pešić Mlinko, takođe član Saveta, je ukazala upravo na probleme koji se javljaju kad se raskida ugovor: obe strane se moraju osigurati, ali je istakla da je neophodna i saradnja između sertifikacionih kuća uključenih u te slučajeve, kada operater prelazi iz jedne sertifikacione kuće u drugu. Što se tiče plasmana, posebno na inostrano tržište, pomoć preko Privredne komore Srbije je ponudio, član Saveta, Veljko Jovanović.

 

Stevica Kračunjalo, iz okoline Bele Crkve, koji se bavi proizvodnjom organskih jaja, upozorio je da se stočarstvo u Srbiji svelo na minimum. Prema njegovim rečima, sve je krenulo na bolje do 2013. godine kada su bile zadovoljavajuće i subvencije, ali tada se donosi Uredba po kojoj stoka mora biti umatičena što je kod živine nemoguće. Lobiranje da se ovo izmeni, traje već godinama, te je zamolio Savet da im ovo bude jedan od prioriteta. Spomenuo je i izuzetno niske subvencije u organskoj proizvodnji, na šta se nadovezala, Ivana Simić, iz Nacionalne asocijacije Srbia Organika koja je rekla da su ovogodišnji podsticaji “smešni”, a da se već godinama bori da se iz ove Uredbe izuzme kvalitetna priplodna stoka, pogotovu živina. Predložila je i to da se sačini Program sa konkrenim aktivnostima i merama u narednih pet godina što bi doprinelo razvoju organske proizvodnje u našoj zemlji.

 

Član Saveta, Saša Vitošević, iz preduzeća Globalseed iz Novog Sada, je istakao da organskim proizvođačima ne treba pomoć, već podsticaj, odnosno da imaju iste uslove kao njihova konkurencija u državama koje su u SSP – u. Ukazuje na to da treba prvo razvijati domaće tržište po principu “proizvodi lokalno – prodaj lokalno”, pa tek onda razgovarati o izvozu za šta je neophodan kvantitet-kvalitet i kontinuitet. Država mora osigurati uslove da se što više sredstava dobije iz Evropske unije, i podsetio da čak ni IPARD nije na vreme počeo. Napomenuo je da je u ukupoj sumi novca koju dobija kroz subvencije organska farma gde je direktor, uskraćena za 33 miliona dinara u odnosu na to da je ta ista farma u konvecionalnoj proizvodnji.

Predstavnik distributera, iz Delezea, je rekao da su organski proizvodi iz uvoza, npr. Belgije, znatno jeftiniji nego domaći, a ponuda upakovanih proizvoda iz Srbije je zanemarljiva. Ukazao je i na značaj dizajna, ali i činjenicu da je kod nas još uvek mala potražnja za organskom hranom

Član Saveta, Nada Mišković, se složila sa ovim i dala primer država poput Austrije u kojoj su rađene velike kampanje da bi se edukovao potrošač. Iskazala je i negodovanje što se je naplata duža od 120 dana, pa je farmerima jako teško raditi u takvim uslovima.

Sabolč Tružinski, proizvođač iz Bačke Topole, ukazao je na problem koji uskoro može da zadesi sve poljoprivrednika, a posebno one u organskoj proizvodnji. Naime, u pripremi je novi Zakon o radu koji bi trebalo da reguliše tzv. sezonske poslove uvođenjem vaučera, a kupvali bi ih poslodavci da bi sezoncima rešili zdravstveno osiguranje i doprinose. S obzirom da se u organskoj proizvodnji znatno više angažuje radnika, nego u konvencionalnoj, to znači stavljanje organskog proizvođača u neravnopravan položaj i još veće finansijsko opterećenje. S tim u vezi, je obavljen razgovor sa predstavnicima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koji  su raspoloženi da sa Ministarstvom poljoprivrede razmotre ovaj problem. Sabolč je apelovao na Savet da posreduje u ovome, što pre. Takođe, smatra da mali farmeri ne mogu “preživeti” bez udruživanja i da im u tome mora pomoći država.

Ovo je podržala, prof. dr Branka Lazić, rekavši da je težak posao udruživanja i da mali proizvođači nemaju kapacitet. S obzirom na činjenicu da je organsko povrtarstvo specifično i isplativo samo za male farmere, sugerisala je da se iznađu načini da im se pomogne  (npr. uvođenje organskog obroka u dečje i ostale javne ustanove).

Veselin Živković, iz Beograda, distributer i zastupnik uvoznog đubriva, rekao je da je ispoštovao proceduru za registraciju i dobio rešenje od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za određeni preparat kao i da je on uvršten na Listu dozvoljenih preparata za organsku proizvodnju. Međutim, naknadno se ispostavilo da lista nije obavezujuća s obzirom da nije kompletna.

Jelena Milić, iz resornog Ministarstva, je odgovorila da je Lista koja se nalazi na sajtu Uprave za zaštitu bilja poslednji put ažurirana u martu ove godine i da iako u naslovu Liste piše da ona sadrži i spisak sredstava za zaštitu bilja, nisu, već su samo navedena đubriva i oplemenjivači zemljišta. Pre više od dve godine uvidom u listu član Saveta Slobodan Milenković  uočio je da se na njoj nalaze sredstva koja nisu u skladu sa Prilogom 1 i 2 Pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje („Službeni glasnik RS“, br. 48/11 i 40/12) i koja su zapravo zabranjena za upotrebu u organskoj proizvodnji. Po njemu, na objavljenoj listi su se nalazile aktivne suprstance koje pripadaju konvencionalnim pesticidima, zatim sredstva za ishranu bilja za koje se ne može pouzdano tvrditi da sadrže supstance prirodnog porekla, kao i sintetički regulatori rasta. Slobodan Milenković je direktoru Uprave za zaštitu bilja, najpre usmeno, a zatim i pisanim putem 18. oktobra 2013. godine izneo svoje navode. Ispravljena lista je objavljena 26. novembra 2013. godine. Međutim, krajem prošle godine Uprava za zaštitu bilja je objavila Listu na kojoj su sadržana samo sredstva za ishranu i oplemenjivači bilja bez spiska sredstava za zaštitu bilja za organsku proizvodnju.

Sanda Klještanović, je kao novi član Saveta, ali i savetodavac i organski proizvođač, još jednom ukazala da je neophodno i u što kraćem roku treba rešiti problem oko gore pomenute liste i naglasila da ako postoji doba volja, onda se to može regulisati u kratkom vremenskom roku npr. preuzmanjem lista iz EU. Osvrnula se i na izuzetno niske podsticaje, ali i na probleme sa nabavkom repromaterijala.

Gordana Šokšić, novi član Saveta i organski proizvođač iz okoline Zrenjanina, iznela je da u organskoj proizvodnji ima puno posla, da je teško ali da vredni i uporni organski farmeri mogu uspeti i da organska proizvodnja mora opstati. Na kraju je naglasila da je dobro to što je osnovan Savet i što preko njega proizvođače ima ko ispred države da sasluša.

I to i jeste opšti zaključak skupa: saslušati sve činioce u lancu od “njive do trpeze” od proizvođača, prerađivača i distributera ne samo organskih proizvoda, već i semena, zaštitnih preparata i sredstava za prihranu zemljišta. Sagledati prioritete i rešavati ih što brže i u kontinuitetu. Ovakvi sastanci i direktan razgovor sa članovima Saveta, trebalo bi da preraste u koncept rada ovoga tela, ali i manifestacije BIOFEST.

 

II PANEL DISKUSIJA

Tema: „Žene u organskoj proizvodnji“

14. oktobar 2016.

 

U petak, 14. oktobra, poslednjeg, trećeg dana 12. Međunarodnog festivala organskih proizvoda BIOFEST, održana je panel diskusija na temu „Žene u organskoj proizvodnji“. U ime organizatora, Udruženja TERRA’S i Otvorenog univerziteta Subotica, skup je pozdravila, Snježana Mitrović, zahvaljujući se „M AGRAR 024 BV“ firmi, koja je po prvi put podržala ovu manifestaciju, ispred koje je učesnice pozdravio, Branko Vujuć, rekavši, između ostalog, da mu je zadovoljstvo u radu sarađivati sa ženama koje su vredne, radne, precizne, pouzdane i dobre u organizovanju posla.

Na početku je nametnuta teorija da je konvencionalna muška, a organska poljoprivreda ženska obrazlažući činjenicom da jači pol voli nadmetanje, što veći profit, brzinu u uništavanju štetočina što se postiže hemijskim sredstvima, dok žene prvo vode brigu o zdravlju potomstva, pripremaju prirodna sredstva u unuštavanju štetočina i sade biljke po principu „dobrih i loših suseda“. Važno im je da obezbede egzistenciju, ali ne trče za profitom.

Učesnice skupa su bile većinom Subotičanke, ali su prisustvovali i učenici i učenice Hemijsko – tehnološke škole.

O putevima koji su ih doveli do organske proizvodnje i preplitanjima njihovog poslovnog i privatnog života u organskom svetu na ovom svojevrsnom „organik druženju“ govorile su:

  • dr Branka Lazić, doajen organske proizvodnje u Srbiji;
  • dr Tereza Horvat Skenderović, osnivač Udruženja TERRA’S;
  • Gordana Šokšić, Bio-farma „Šokšić“ kod Zrenjanina;
  • Milica Popović, preduzetnica i vlasnica organske prodavnice GEA PLANT, Novi Sad.

 

Izložba organskih proizvoda

 

Trinaest izlagača se predstavilo na izložbi organskih porizvoda. Kao i do sada najviše je bilo svežeg povrća i voća, žitarica, ali i čajeva, te zaštitnih sredstava i organskog đubriva.

Među izlagačima su bili proizvođači povrća biofarme: „Vozar“ iz Kisača, „Šokšić“ iz Zrenjanina, „Čikoš“ iz Totovog sela, te Biofarma „Mamužić“ iz Ljutova, poznata po raznovrsnom asortimanu ne samo povrća, već žitarica, brašna i začinske paprike. Poznat po proizvodnji spelte i testenine, svoje prvo uspešno izlaganje na Biofestu je imao, Sabolč Tružinski, proizvođač iz Bačke Topole. Žitarice (organsku soju, kukuruz i pšenicu) izložio je i Rade Maljković iz Banatskog Karađorđeva. Sa kvalitetnim organskim jabukama predstavila se, Dušanka Đukić, distributer „Zdravo dobro“ iz Zrenjanina.

Osim Janoša Faraga iz Oroma sa asortimanom organskih začina i čajeva, i ove godine začinsko bilje uz meleme, prirodne dodatke ishrani, čajeve i kapi biljnih mešavina,  predstavila je i firma „In Spee“ iz Crne Gore.  Sa organskim hladno ceđenim uljem ORGANA, predstavio se UNIVEREXPORT Novi Sad, prošlogodišnji dobitnik proiznanja “Bioproizvod godine”.

Prvi put na ovogodišnjoj izložbi je bila firma “M AGRAR 024 BV” sa prirodnim tečnim đubrivom Blackjack, ali i kao dponzor Biofesta. Organsko đubrivo je bilo izložino i od strane firme „Amaks doo“ iz Novog Sada, a organski supstrat od kalifornijskih glisti se mogao videti na štandu firme „Eko dar“ iz Apatina.

 

Dan otvorenih organskih farmi

 

U cilju promocije ruralne sredine, učesnici manifestacije su bili prilici da se upoznaju sa organskom proizvodnjom na farmama. Na prošlogodišnjem Biofestu, za Bioproizvođača godine je proglašen UNIVEREXPORT Novi Sad, koji je u svoj program uveo prvi proizvod od sopstvenih resursa – organsko hladno ceđeno suncokretovo ulje pod brendom ORGANA. Dobijeno je od semenskog suncokreta sa njihovog poljoprivrednog gazdinstva u Liparu, gde se održao ovogodišnji „Dan otvorenih organskih farmi”.

Osim organskih proizvođača iz Subotice, Oroma, Banatskog Karađorđeva put Lipara su krenuli i učenici Hemijsko-tehnološke škole (smer proizvodnja i prerada hrane), ali i članovi Gerontoloških klubova Subotice.

 

Degustacija i prezentacija organske hrane

 

I na ovogodišnjem Biofestu posebna pažnja je bila posvećena prezentaciji organske hrane i principa pravilne ishrane. Za pohvalu je što je na na popularnoj Organik trpezi a’la TERRA’S, skoro sve od organskih sirovina, što je do pre nekoliko godina bilo nezamislivo.

 

Drugog dana manifestacije, 13. oktobra 2016. godine, po prvi put je je odlučeno da se na razvoj ekološke svesti kod mladih utiče eukacijom i to prikazivanjem filmova sa ekološkom tematikom. Više od stotinu srednjoškolaca (Politehničke, Hemijsko-tehnološke i Ekonomske), kao i Osnovne škole “Sveti Sava”,  pre projekcije francuskog filma “Sutra” u kojem je bilo reči i o organskoj hrani,  imali su “organik doručak” koji su im pripremili učenici smera za proizvodnju i preradu hrane Hemijsko-tehnološke škole u Subotici.

Svoje kulinarske sposobnosti su prezentovali i popodne na degustaciji organske hrane upriličene na izložbi organskih proizvoda koja je ovoga puta bila izuzetno posećena upravo od strane obrazovnih ustanova kao što je škola “Žarko Zrenjanin” i Predškolska ustanova “Naša radost”.

 

Izveštaj sačinila:
Snježana Mitrović, Koordinator projekta i zamenica Upravnog odbora Udruženja TERRA’S